Промени

Прејди на: содржини, барај

Категорија:Македонски светци

Додадени 2.728 бајти, 14:01, 15 мај 2008
нема опис на уредувањето
[[Категорија:Светци]]
SVETA Lidija Makedonka - 27 MARTСвета Лидија Македонка
Vo trieset i prvata godina pred HristaВо триесет и првата година пред Христа, gradot Filipi postanal rimska kolonijaградот Филипи постанал римска колонија, od strana na imperatorot Avgust Oktavij, koj kon imeto na gradot dodal deka e negova kolonijaод страна на императорот Август Октавија кој кон името на градот додал дека е негова колонија. Za da go zasili rimskoto vlijanie vo MakedonijaЗа да го засили римското влијание во Македонија, toj tamu preselil mnogu zna~ajni gra|ani od Italijaтој таму преселил многу значајни граѓани од Италија, i vo Filipi postavil rimski garnizon i na `itelite im gi dal site prava na Rimjaniи во Филипи поставил римски гарнизон и на жителите им ги дал сите права на Римајни. Prvata hristijanska crkvaПрвата христијанска црква, koga hristijanstvoto se prenesuvalo od Azija vo Evropaкога христијанството се пренесувало од Азија во Европа, bila formirana vo filipiбила формирана во Филипи. toa se slu~uvalo vo pedeset i prvata ili pedeset i vtorata godina na po~etokot na vtoroto misionersko patuvawe na svetiot apostol Pavle Тоа се случувало во педесет и првата или педесет и втората година на почетокот на второто мисионерско патување на светиот апостол Павле (51-54 godinaгодина), koe {to e opi{ano vo delata na svetite apostoliкое што е опишано во Делата на светите апостоли.
Vo Svetoto Pismo se govori deka sveti Pavle vo Troada imal videnije na eden ~ovek makedonec koj go molel i mu velelВо Светото Писмо се говори дека свети Павле во Троада имал виденије на еден човек македонец кој го молел и му велел: Premini vo Makedonija i pomogni niПремини во Македонија и помогни ни! Евангелистот Лука во Делата запишал дека разбрале дека станува збор за Божја промисла таму да се проповеда Евангелието. Црквата во Филипи била првата Европска црква што ја основал апостол Павле. Светиот апостол ќе рече: Македонските христијани, доброволно, со љубов и дарежливо милостдие, материјално го помогнаа делото на Господ Бог.
Evangelistot Luka vo Delata zapi{al deka razbrale deka stanuva zbor za Bo`ja promisla tamu da se propoveda EvangelietoЛидија е камен темелник на Црквата во Филипи. Crkvata vo filipi bila prvata Evropska crkva {to ja osnoval apostol PavleТаа е прва личност која што била крстена од страна на апостол Павле на европско тло и затоа се прославува како прва христијанка – Европјанка. Svetiot apsotol }e re~e: Makedonskite hristijaniБила богата и побожна жена, dobrovolnoомажена во градот Филипи, so qubov i dare`livo milosrdieа потекнувала од малоазиска провинција, materijalno go pomognaa deloto na sveti apostol Pavleод градот Тијатир кој бил македонска колонија. Лидија била продавачка на порфир, скапоцени црвени ткаенини кои се изработувале во Азија, а европјаните ги користеле за своите богати облеки. Градот Тијатир бил прочуен по бојадисувањето на ткаенините со природни црвени бои на порфирот. Лидија тргувала со порфирот кој што бил употребуван за благородницки облеки, бидејќи во Филипи имало воени ветерани, и градот бил богат. Нејзиниот сопруг не се спомнува па се смета дека е вдовица. Се мисли дека била прозелитка, но го почитувала Бога, па го напушта многубоштвото и се покрстува таа и нејзините поблиски роднини.
Lidija e kamen temelnik na Crkvata vo filipi. Taa e prva li~nost koga {to bila krstena od strana na apostol Pavle na evropsko tlo i zatoa se proslavuva kako prva hristijanka - Evropjanka. Bila bogata i pobo`na `enaЕвангелието кога стигнало во Европа не го пресретнале мажите, oma`ena vo gradot filipiтуку жените, a poteknuvala od maloaziska provincija Lidija, od gradot Tijatir koj bil makedonska kolonija vo makedonskata kolonija vo provincijata Lidijaбидејќи тие први се појавиле пред апостолите. Lidija prodava~ka na porfir Свети апостол Павле активно ги вклучува и жените во мисионерството и во евангелизацијата во рано- skerlet, skapoceni crveni tkaenini koi se izrabotuvale vo Azija, a evropjanite gi koristele za svoite bogoati oblekiхристијанската црква. Gradot Tijatir bil pro~uen po bojaisuvaweto na tkaeninite so prirodni crveni boi na porfirot. Lidija trguvala so porfirot koj {to bil upotrebuvan za blagorodni~ki oblekiТој ги пофалува и ги поткрепувал христољубивите жени меѓу мои: Прискила од Коринт, bidej}i vo Filipi bile voeni veterani, i gradot bil bogat. Nejziniot soprug ne se spomnuva pa se smeta deka e vdovica. Se misli deka bila prozelitkaМаријам од Рим, no go po~ituvala BogaФива од Кенхреја, pa go napu{ta mnogubo{tvoto i se krsti taa i nejzinite doma{niмајката на Руф и други.
Evangelieto koga stignalo vo Evropa ne go presretnale ma`iteПо крштевањето света Лидија побарала од апостолите да ја препознаат како верна во Господа, tuku `eniteшто и сториле, bidej}i tie prvi se pojavile pred apostolite. Sveti apostol Pavle aktivno gi vklu~uva i `enite vo misionerstvoto i vo evangelizacijata vo rano-hristijanskata crkva. Toj gi pofaluva i gi potkrepuval nadarenite hristoljubivi `eni, me|u koi : Priskila od Korint, Marijam vo Rim, Fiva vo Kenhreja, majkata na Ruf i drugi.  Po kr{tevaweto taa pobarala od apostolite da ja priznaat za verna vo Gospoda, {to toa i go storileзнаејќи ја нејзината вера, znaejki ja nejzinata vera, skromnost i blago~estivostскромност и благочестивост. Taa ne naglasila nitu deka e bogataСвета Лидија била гостопримлива па ги понудила светите апостоли да живеат во нејзиниот дом, nitu deka znaela pove}e jaziciпа свети апостол Лука ќе посведочи за тоа, nitu deka {etala vo svetotи тие на крајот прифаќаат, tuku barala samo da bide priznaena za verna vo Gospodaсо што се потврдува дека таа е достојна за тие да бидат во нејзиниот дом. Lidija bila mo{ne nastoj~iva vo gostoprimstvoto apostolite da `iveat vo nejziniot dom, pa sveti apostol Luka }e re~e deka taa gi prinudi, i tie toa na krajot go prifa}aatПо заминувањето на апостол Павле со придружниците, so {to se potvrduva deka taa e dostojna tie da bidat vo nejziniot domсе претпоставува дека апостол Лука останал да живее во куќата на Лидија. Po zaminuvaweto na apostol Pavle so pridru`niciteКуќата станала првиот христијански храм во Европа, se pretpostavuva deka apostol Lukaпо примерот од куќата на Марија, `iveel vo ku}ata na Lidijaмајката на евангелистот Марко во Ерусалим. Ku}ata stanala prviot hristijanski hram vo EvropaЛидија е првата христијанка жена, po primerot od ku}ata na Marija, majkata na evangelistot Marko vo Erusalim. Lidija e prvata hristijanska `ena lider vo prvata hristijanska crkva vo Evropa - crkvata vo Filipi - Makedonija. Apostol Pavle edinstveno od ovaa crkva primil darovi za svoeto misionersko deluvaweво првата христијанска црква во Европа – црквата во Филипи, bidej}i znael deka tie bile dadeni od srca polni so qubov. Ovaa crkva stanuva primer za formirawe na drugi crkvi vo Makedonija i vo EladaМакедонија. Se smeta deka Lidija e osnovopolo`nik i crkvata vo Tijatir koja e edna od sedumte crkvi vo AzijaАпостол Павле единствено од оваа црква примил дарови за своето мисионерско дејство, za koi {to zboruva sveti Jovan vo Otkrovenietoбидејќи знаел дека тие биле дадени од срца полни со љубов. Po izleguvaweto od zatvoto vo filipi, sveti apostol Pavle so sorabotnicite povtorno odi vo domot na Lidija, kade ja organizira crkvata vo filipi, ostavaj}i go Luka kako rakovoditeОваа црква станува пример за формирање на други цркви во Македонија и во Елада. [est godini podocna Luka bil pvtorno zaedno so PavleСе смета дека Лидија е основоположник и на црквата во Тијатир која е една од седумте цркви во Азија, koga se ~ekaat vo Troadaза кои што зборува свети Јован во Откровението. Edinaeset godini pozaminuvaweto od filipiЕдинаесет години по заминувањето од Филипи, pred krajot na prvoto zato~eni{tvo vo rim пред крајот на првото заточеништво во Рим (63-64 godinaгодина) apostol Pavle pi{uva poslanie do Filipjaniteапостол Павле пишува послание до Филипјаните, so mnogu qubov i li~ni spomeni со многу љубов и лични спомени: Bog mi e svedok kolku mnogu ve sakam site vas so qubovta na Isusa Hrista. i taka„ Бог ми е сведок колку многу ве сакам сите вас со љубовта на Исуса Христа и така, bra}a moi vozqubeni i mnogu po`elaniбраќа мои возљубени и многу пожелани, radost moja i venecрадост моја и венец, stoite tvrdo vo Gospodaстоите тврдо во Господа, vozqubeni!возљубени“.
16
уредувања

Прегледник