https://mk.orthodoxwiki.org/api.php?action=feedcontributions&user=Iacovibus&feedformat=atomПравославна-енциклопедија - Придонеси на корисникот [mk]2024-03-28T10:43:01ZПридонеси на корисникотMediaWiki 1.30.0https://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA_%D0%98%D1%81%D0%B0%D0%B8%D1%98%D0%B0&diff=3689Книга пророк Исаија2018-03-06T20:16:35Z<p>Iacovibus: Создадена страница со: {{никулец}} '''„Книга пророк Исаија“''' е дваесет и третата книга од канонот на Старио...</p>
<hr />
<div>{{никулец}}<br />
<br />
'''„Книга пророк Исаија“''' е дваесет и третата книга од канонот на Стариот Завет, или дванаесетта од Танахот. Нејзин автор е св. пророк Исаија (евр. Јешајаху). Книгата е пишувана во времето кога Северното Царство било освоено од Асирците. Во книгата, пророк Исаија ја осудува социјалната неправда преку која се согледува слабата посветеност на Израилот кон Бога. Тој го упатува народот надежта да ја положи во Семоќниот Бог, а тоа да го покажат со тоа што приватниот и јавниот живот ќе го водат на начин што ќе сведочи за нивната вера во Бога. <br />
<br />
== Содржина ==<br />
<br />
Книгата е организирана систематски, но не нужно хронолошки. Во првиот дел (гл. 1-39) се разобличува неправдата, а во вториот (гл. 40-66) се нуди утеха за израелскиот народ.<br />
<br />
Современото либерално богословие книгата ја дели на три дела, и на сите три им припишува различни автори: првиот дел (гл. 1-39) го смета за дело на св. пророк Исаија, вториот (гл. 40-55) за дело на Второ-Исаија (Девтероисаија), а третиот (гл. 56-66) за Трето-Исаија (Тритоисаија). <br />
<br />
=== Богослужбена употреба ===<br />
<br />
Книгата на св. пророк Исаија е една од најуважуваните во Православната Црква и се користи во нејзиниот литургиски живот. За време на Великиот пост, на секојдневните богослужби од понеделник до петок, на шестиот час се читаат зачала од оваа книга. Покрај тоа, делови од оваа книга се читаат како паримии на многу вечерни богослужби во текот на годината.</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3687Парабола2017-05-08T09:24:07Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>'''Парабола''' или параболи се нарекуваат кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите, и им открива големи тајни. Кога Христос ги користел параболите, тој не очекувал народот да ги разбре (сп. Мт. 13,10-17). Употребата на параболи е дел од старозаветното предание. Параболите се дел од првите три (синоптички) евангелија. Бидејќи се клуч на Неговото учење, Црквата ги користи во богослужбите. Периодот на Посниот триод, на пример, започнува со [[Недела на митарот и фарисејот|параболата за митарот и фарисејот]]. Во текот на целата година, за време на читањето на [[Свето Евангелие|Евангелието]] на [[Литургија]], верните ги слушаат новозаветните параболи. <br />
<br />
== Новозаветни параболи ==<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| За сејачот<br />
| Мт. 13,3-23; Мк. 4,3-8; Мк. 4,14-20; Лк. 8,5-8; Лк. 8,11-15<br />
|-<br />
| За доброто семе и каколот<br />
| Мт. 13,24-30; Мт. 13,36-43<br />
|-<br />
| За семето синапово<br />
| Мт. 13,31-32<br />
|-<br />
| За квасот<br />
| Мт. 13,33<br />
|-<br />
| За драгоценоста, сокриена во нива<br />
| Мт. 13,44<br />
|-<br />
| За трговецот кој бара убави бисери<br />
| Мт. 13,45-46<br />
|-<br />
| За мрежата што се фрла во морето<br />
| Мт. 13,47-50<br />
|-<br />
| За немилосрдниот должник<br />
| Мт. 18,23-35<br />
|-<br />
| За работниците во виноградот<br />
| Мт. 20,1-16<br />
|-<br />
| За двајцата синови<br />
| Мт. 21,28-31<br />
|-<br />
| За лошите лозари<br />
| Мт. 21,33-41; Мк. 12,1-9; Лк. 20,9-16<br />
|-<br />
| За благоразумниот слуга<br />
| Мт. 24,45-51<br />
|-<br />
| За десетте девици <br />
| Мт. 25,1-13<br />
|-<br />
| За талантите <br />
| Мт. 25,14-30 Лк. 19,11-28<br />
|-<br />
| За посеаното семе кое никој не знае како никнува и расте <br />
| Мк. 4,26-29<br />
|-<br />
| За двајцата должници <br />
| Лк. 7,41-43<br />
|-<br />
| За добриот самарјанин <br />
| Лк. 10,25-37<br />
|- <br />
| За човекот кој на полноќ бара леб од својот пријател <br />
| Лк. 11,5-8<br />
|-<br />
| За богатиот младич<br />
| Лк. 12,16-21<br />
|- <br />
| За неплодната смоква <br />
| Лк. 13,6-9<br />
|-<br />
| За свадбената вечера <br />
| Мт. 22,1-14; Лк. 14,16-24<br />
|-<br />
| За заблудената овца<br />
| Мт. 18,12-14; Лк. 15,3-7<br />
|-<br />
| За загубената драхма <br />
| Лк. 15,8-10<br />
|-<br />
| За блудниот син <br />
| Лк. 15,11-32<br />
|-<br />
| За неверниот домаќин <br />
| Лк. 16,1-9<br />
|-<br />
| За Лазар и богатиот <br />
| Лк. 16,19-31<br />
|-<br />
| За слугата вратен од поле <br />
| Лк. 17,7-10<br />
|-<br />
| За неправедниот судија <br />
| Лк. 18,1-8<br />
|-<br />
| За митарот и фарисејот <br />
| Лк. 18,9-14<br />
|- <br />
| За десетте мини <br />
| Лк. 19,11-27<br />
|-<br />
| За смоквата и сите дрвја <br />
| Мт. 24,32-35; Мк. 13,28-31; Лк. 21,29-31<br />
|-<br />
| За добриот пастир и наемниците <br />
| Јн. 10,1-16<br />
|}<br />
<br />
== Симболични раскази ==<br />
<br />
Покрај параболите, во Новиот Завет се познати и неколку симболични раскази кои ги изговорил Христос.<br />
<br />
* за благоразумниот човек кој изградил дом на камен, и неразумниот човек кој си изградил дом на песок (Мт. 7,24-27, Лк. 6,47-49),<br />
* за старите облеки и старите мевови (Мт. 9,16-17, Лк. 5,36-39)<br />
* за младоженецот и сватовите (Мт. 9,15).<br />
* за двајцата слепи (Лк. 6,39-40), посочено и во разобличувањето на книжниците и фарисеите (Мт. 15,14)<br />
* за куќата на силниот човек (Мт. 12,29)<br />
* за овцата, падната во јама (Мт. 12,11-12)<br />
* за домаќинот и крадецот (Мф. 24,43)<br />
* за децата (Лк. 7,32)<br />
* за поделените царства, градови и домови (Мт. 12,25)<br />
* за малите птици (Мт. 10,29-31)<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
*[https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%87%D0%B8_%D0%98%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 Притчи Иисуса Христа]<br />
<br />
[[Категорија: Свето Писмо]]<br />
<br />
[[en:Parable]]<br />
[[ro:Parabolă]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3686Парабола2017-05-08T09:18:48Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>'''Парабола''' или параболи се нарекуваат кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите, и им открива големи тајни. <br />
<br />
== Новозаветни параболи ==<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| За сејачот<br />
| Мт. 13,3-23; Мк. 4,3-8; Мк. 4,14-20; Лк. 8,5-8; Лк. 8,11-15<br />
|-<br />
| За доброто семе и каколот<br />
| Мт. 13,24-30; Мт. 13,36-43<br />
|-<br />
| За семето синапово<br />
| Мт. 13,31-32<br />
|-<br />
| За квасот<br />
| Мт. 13,33<br />
|-<br />
| За драгоценоста, сокриена во нива<br />
| Мт. 13,44<br />
|-<br />
| За трговецот кој бара убави бисери<br />
| Мт. 13,45-46<br />
|-<br />
| За мрежата што се фрла во морето<br />
| Мт. 13,47-50<br />
|-<br />
| За немилосрдниот должник<br />
| Мт. 18,23-35<br />
|-<br />
| За работниците во виноградот<br />
| Мт. 20,1-16<br />
|-<br />
| За двајцата синови<br />
| Мт. 21,28-31<br />
|-<br />
| За лошите лозари<br />
| Мт. 21,33-41; Мк. 12,1-9; Лк. 20,9-16<br />
|-<br />
| За благоразумниот слуга<br />
| Мт. 24,45-51<br />
|-<br />
| За десетте девици <br />
| Мт. 25,1-13<br />
|-<br />
| За талантите <br />
| Мт. 25,14-30 Лк. 19,11-28<br />
|-<br />
| За посеаното семе кое никој не знае како никнува и расте <br />
| Мк. 4,26-29<br />
|-<br />
| За двајцата должници <br />
| Лк. 7,41-43<br />
|-<br />
| За добриот самарјанин <br />
| Лк. 10,25-37<br />
|- <br />
| За човекот кој на полноќ бара леб од својот пријател <br />
| Лк. 11,5-8<br />
|-<br />
| За богатиот младич<br />
| Лк. 12,16-21<br />
|- <br />
| За неплодната смоква <br />
| Лк. 13,6-9<br />
|-<br />
| За свадбената вечера <br />
| Мт. 22,1-14; Лк. 14,16-24<br />
|-<br />
| За заблудената овца<br />
| Мт. 18,12-14; Лк. 15,3-7<br />
|-<br />
| За загубената драхма <br />
| Лк. 15,8-10<br />
|-<br />
| За блудниот син <br />
| Лк. 15,11-32<br />
|-<br />
| За неверниот домаќин <br />
| Лк. 16,1-9<br />
|-<br />
| За Лазар и богатиот <br />
| Лк. 16,19-31<br />
|-<br />
| За слугата вратен од поле <br />
| Лк. 17,7-10<br />
|-<br />
| За неправедниот судија <br />
| Лк. 18,1-8<br />
|-<br />
| За митарот и фарисејот <br />
| Лк. 18,9-14<br />
|- <br />
| За десетте мини <br />
| Лк. 19,11-27<br />
|-<br />
| За смоквата и сите дрвја <br />
| Мт. 24,32-35; Мк. 13,28-31; Лк. 21,29-31<br />
|-<br />
| За добриот пастир и наемниците <br />
| Јн. 10,1-16<br />
|}<br />
<br />
== Симболични раскази ==<br />
<br />
Покрај параболите, во Новиот Завет се познати и неколку симболични раскази кои ги изговорил Христос.<br />
<br />
* за благоразумниот човек кој изградил дом на камен, и неразумниот човек кој си изградил дом на песок (Мт. 7,24-27, Лк. 6,47-49),<br />
* за старите облеки и старите мевови (Мт. 9,16-17, Лк. 5,36-39)<br />
* за младоженецот и сватовите (Мт. 9,15).<br />
* за двајцата слепи (Лк. 6,39-40), посочено и во разобличувањето на книжниците и фарисеите (Мт. 15,14)<br />
* за куќата на силниот човек (Мт. 12,29)<br />
* за овцата, падната во јама (Мт. 12,11-12)<br />
* за домаќинот и крадецот (Мф. 24,43)<br />
* за децата (Лк. 7,32)<br />
* за поделените царства, градови и домови (Мт. 12,25)<br />
* за малите птици (Мт. 10,29-31)<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
*[https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%87%D0%B8_%D0%98%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 Притчи Иисуса Христа]<br />
<br />
[[Категорија: Свето Писмо]]<br />
<br />
[[en:Parable]]<br />
[[ro:Parabolă]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3685Парабола2017-05-08T09:18:05Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>'''Парабола''' се нарекува кратката метафоричка и поучен расказ со кој [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите.<br />
<br />
== Новозаветни параболи ==<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| За сејачот<br />
| Мт. 13,3-23; Мк. 4,3-8; Мк. 4,14-20; Лк. 8,5-8; Лк. 8,11-15<br />
|-<br />
| За доброто семе и каколот<br />
| Мт. 13,24-30; Мт. 13,36-43<br />
|-<br />
| За семето синапово<br />
| Мт. 13,31-32<br />
|-<br />
| За квасот<br />
| Мт. 13,33<br />
|-<br />
| За драгоценоста, сокриена во нива<br />
| Мт. 13,44<br />
|-<br />
| За трговецот кој бара убави бисери<br />
| Мт. 13,45-46<br />
|-<br />
| За мрежата што се фрла во морето<br />
| Мт. 13,47-50<br />
|-<br />
| За немилосрдниот должник<br />
| Мт. 18,23-35<br />
|-<br />
| За работниците во виноградот<br />
| Мт. 20,1-16<br />
|-<br />
| За двајцата синови<br />
| Мт. 21,28-31<br />
|-<br />
| За лошите лозари<br />
| Мт. 21,33-41; Мк. 12,1-9; Лк. 20,9-16<br />
|-<br />
| За благоразумниот слуга<br />
| Мт. 24,45-51<br />
|-<br />
| За десетте девици <br />
| Мт. 25,1-13<br />
|-<br />
| За талантите <br />
| Мт. 25,14-30 Лк. 19,11-28<br />
|-<br />
| За посеаното семе кое никој не знае како никнува и расте <br />
| Мк. 4,26-29<br />
|-<br />
| За двајцата должници <br />
| Лк. 7,41-43<br />
|-<br />
| За добриот самарјанин <br />
| Лк. 10,25-37<br />
|- <br />
| За човекот кој на полноќ бара леб од својот пријател <br />
| Лк. 11,5-8<br />
|-<br />
| За богатиот младич<br />
| Лк. 12,16-21<br />
|- <br />
| За неплодната смоква <br />
| Лк. 13,6-9<br />
|-<br />
| За свадбената вечера <br />
| Мт. 22,1-14; Лк. 14,16-24<br />
|-<br />
| За заблудената овца<br />
| Мт. 18,12-14; Лк. 15,3-7<br />
|-<br />
| За загубената драхма <br />
| Лк. 15,8-10<br />
|-<br />
| За блудниот син <br />
| Лк. 15,11-32<br />
|-<br />
| За неверниот домаќин <br />
| Лк. 16,1-9<br />
|-<br />
| За Лазар и богатиот <br />
| Лк. 16,19-31<br />
|-<br />
| За слугата вратен од поле <br />
| Лк. 17,7-10<br />
|-<br />
| За неправедниот судија <br />
| Лк. 18,1-8<br />
|-<br />
| За митарот и фарисејот <br />
| Лк. 18,9-14<br />
|- <br />
| За десетте мини <br />
| Лк. 19,11-27<br />
|-<br />
| За смоквата и сите дрвја <br />
| Мт. 24,32-35; Мк. 13,28-31; Лк. 21,29-31<br />
|-<br />
| За добриот пастир и наемниците <br />
| Јн. 10,1-16<br />
|}<br />
<br />
== Симболични раскази ==<br />
<br />
Покрај параболите, во Новиот Завет се познати и неколку симболични раскази кои ги изговорил Христос.<br />
<br />
* за благоразумниот човек кој изградил дом на камен, и неразумниот човек кој си изградил дом на песок (Мт. 7,24-27, Лк. 6,47-49),<br />
* за старите облеки и старите мевови (Мт. 9,16-17, Лк. 5,36-39)<br />
* за младоженецот и сватовите (Мт. 9,15).<br />
* за двајцата слепи (Лк. 6,39-40), посочено и во разобличувањето на книжниците и фарисеите (Мт. 15,14)<br />
* за куќата на силниот човек (Мт. 12,29)<br />
* за овцата, падната во јама (Мт. 12,11-12)<br />
* за домаќинот и крадецот (Мф. 24,43)<br />
* за децата (Лк. 7,32)<br />
* за поделените царства, градови и домови (Мт. 12,25)<br />
* за малите птици (Мт. 10,29-31)<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
*[https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%87%D0%B8_%D0%98%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 Притчи Иисуса Христа]<br />
<br />
[[Категорија: Свето Писмо]]<br />
<br />
[[en:Parable]]<br />
[[ro:Parabolă]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3684Парабола2017-05-08T09:17:35Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>'''Парабола''' се нарекува кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите.<br />
<br />
== Новозаветни параболи ==<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| За сејачот<br />
| Мт. 13,3-23; Мк. 4,3-8; Мк. 4,14-20; Лк. 8,5-8; Лк. 8,11-15<br />
|-<br />
| За доброто семе и каколот<br />
| Мт. 13,24-30; Мт. 13,36-43<br />
|-<br />
| За семето синапово<br />
| Мт. 13,31-32<br />
|-<br />
| За квасот<br />
| Мт. 13,33<br />
|-<br />
| За драгоценоста, сокриена во нива<br />
| Мт. 13,44<br />
|-<br />
| За трговецот кој бара убави бисери<br />
| Мт. 13,45-46<br />
|-<br />
| За мрежата што се фрла во морето<br />
| Мт. 13,47-50<br />
|-<br />
| За немилосрдниот должник<br />
| Мт. 18,23-35<br />
|-<br />
| За работниците во виноградот<br />
| Мт. 20,1-16<br />
|-<br />
| За двајцата синови<br />
| Мт. 21,28-31<br />
|-<br />
| За лошите лозари<br />
| Мт. 21,33-41; Мк. 12,1-9; Лк. 20,9-16<br />
|-<br />
| За благоразумниот слуга<br />
| Мт. 24,45-51<br />
|-<br />
| За десетте девици <br />
| Мт. 25,1-13<br />
|-<br />
| За талантите <br />
| Мт. 25,14-30 Лк. 19,11-28<br />
|-<br />
| За посеаното семе кое никој не знае како никнува и расте <br />
| Мк. 4,26-29<br />
|-<br />
| За двајцата должници <br />
| Лк. 7,41-43<br />
|-<br />
| За добриот самарјанин <br />
| Лк. 10,25-37<br />
|- <br />
| За човекот кој на полноќ бара леб од својот пријател <br />
| Лк. 11,5-8<br />
|-<br />
| За богатиот младич<br />
| Лк. 12,16-21<br />
|- <br />
| За неплодната смоква <br />
| Лк. 13,6-9<br />
|-<br />
| За свадбената вечера <br />
| Мт. 22,1-14; Лк. 14,16-24<br />
|-<br />
| За заблудената овца<br />
| Мт. 18,12-14; Лк. 15,3-7<br />
|-<br />
| За загубената драхма <br />
| Лк. 15,8-10<br />
|-<br />
| За блудниот син <br />
| Лк. 15,11-32<br />
|-<br />
| За неверниот домаќин <br />
| Лк. 16,1-9<br />
|-<br />
| За Лазар и богатиот <br />
| Лк. 16,19-31<br />
|-<br />
| За слугата вратен од поле <br />
| Лк. 17,7-10<br />
|-<br />
| За неправедниот судија <br />
| Лк. 18,1-8<br />
|-<br />
| За митарот и фарисејот <br />
| Лк. 18,9-14<br />
|- <br />
| За десетте мини <br />
| Лк. 19,11-27<br />
|-<br />
| За смоквата и сите дрвја <br />
| Мт. 24,32-35; Мк. 13,28-31; Лк. 21,29-31<br />
|-<br />
| За добриот пастир и наемниците <br />
| Јн. 10,1-16<br />
|}<br />
<br />
== Симболични раскази ==<br />
<br />
Покрај параболите, во Новиот Завет се познати и неколку симболични раскази кои ги изговорил Христос.<br />
<br />
* за благоразумниот човек кој изградил дом на камен, и неразумниот човек кој си изградил дом на песок (Мт. 7,24-27, Лк. 6,47-49),<br />
* за старите облеки и старите мевови (Мт. 9,16-17, Лк. 5,36-39)<br />
* за младоженецот и сватовите (Мт. 9,15).<br />
* за двајцата слепи (Лк. 6,39-40), посочено и во разобличувањето на книжниците и фарисеите (Мт. 15,14)<br />
* за куќата на силниот човек (Мт. 12,29)<br />
* за овцата, падната во јама (Мт. 12,11-12)<br />
* за домаќинот и крадецот (Мф. 24,43)<br />
* за децата (Лк. 7,32)<br />
* за поделените царства, градови и домови (Мт. 12,25)<br />
* за малите птици (Мт. 10,29-31)<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
*[https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%87%D0%B8_%D0%98%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 Притчи Иисуса Христа]<br />
<br />
[[Категорија: Свето Писмо]]<br />
<br />
[[en:Parable]]<br />
[[ro:Parabolă]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3683Парабола2017-05-08T09:15:44Z<p>Iacovibus: /* Симболични раскази */</p>
<hr />
<div>{{никулец}}<br />
<br />
'''Парабола''' се нарекува кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите.<br />
<br />
== Новозаветни параболи ==<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| За сејачот<br />
| Мт. 13:3-23; Мк. 4:3-8; Мк. 4:14-20; Лк. 8:5-8; Лк. 8:11-15<br />
|-<br />
| За доброто семе и каколот<br />
| Мт. 13:24-30; Мт. 13:36-43<br />
|-<br />
| За семето синапово<br />
| Мт. 13:31-32<br />
|-<br />
| За квасот<br />
| Мт. 13:33<br />
|-<br />
| За драгоценоста, сокриена во нива<br />
| Мт. 13:44<br />
|-<br />
| За трговецот кој бара убави бисери<br />
| Мт. 13:45-46<br />
|-<br />
| За мрежата што се фрла во морето<br />
| Мт. 13:47-50<br />
|-<br />
| За немилосрдниот должник<br />
| Мт. 18:23-35<br />
|-<br />
| За работниците во виноградот<br />
| Мт. 20:1-16<br />
|-<br />
| За двајцата синови<br />
| Мт. 21:28-31<br />
|-<br />
| За лошите лозари<br />
| Мт. 21:33-41; Мк. 12:1-9; Лк. 20:9-16<br />
|-<br />
| За благоразумниот слуга<br />
| Мт. 24:45-51<br />
|-<br />
| За десетте девици <br />
| Мт. 25:1-13<br />
|-<br />
| За талантите <br />
| Мт. 25:14-30 Лк. 19:11-28<br />
|-<br />
| За посеаното семе кое никој не знае како никнува и расте <br />
| Мк. 4:26-29<br />
|-<br />
| За двајцата должници <br />
| Лк. 7:41-43<br />
|-<br />
| За добриот самарјанин <br />
| Лк. 10:25-37<br />
|- <br />
| За човекот кој на полноќ бара леб од својот пријател <br />
| Лк. 11:5-8<br />
|-<br />
| За богатиот младич<br />
| Лк. 12:16-21<br />
|- <br />
| За неплодната смоква <br />
| Лк. 13:6-9<br />
|-<br />
| За свадбената вечера <br />
| Мт. 22:1-14; Лк. 14:16-24<br />
|-<br />
| За заблудената овца<br />
| Мт. 18:12-14; Лк. 15:3-7<br />
|-<br />
| За загубената драхма <br />
| Лк. 15:8-10<br />
|-<br />
| За блудниот син <br />
| Лк. 15:11-32<br />
|-<br />
| За неверниот домаќин <br />
| Лк. 16:1-9<br />
|-<br />
| За Лазар и богатиот <br />
| Лк. 16:19-31<br />
|-<br />
| За слугата вратен од поле <br />
| Лк. 17:7-10<br />
|-<br />
| За неправедниот судија <br />
| Лк. 18:1-8<br />
|-<br />
| За митарот и фарисејот <br />
| Лк. 18:9-14<br />
|- <br />
| За десетте мини <br />
| Лк. 19:11-27<br />
|-<br />
| За смоквата и сите дрвја <br />
| Мт. 24:32-35; Мк. 13:28-31; Лк. 21:29-31<br />
|-<br />
| За добриот пастир и наемниците <br />
| Јн. 10:1-16<br />
|}<br />
<br />
== Симболични раскази ==<br />
<br />
Покрај параболите, во Новиот Завет се познати и неколку симболични раскази кои ги изговорил Христос.<br />
<br />
* за благоразумниот човек кој изградил дом на камен, и неразумниот човек кој си изградил дом на песок (Мт. 7,24-27, Лк. 6,47-49),<br />
* за старите облеки и старите мевови (Мт. 9,16-17, Лк. 5,36-39)<br />
* за младоженецот и сватовите (Мт. 9,15).<br />
* за двајцата слепи (Лк. 6,39-40), посочено и во разобличувањето на книжниците и фарисеите (Мт. 15,14)<br />
* за куќата на силниот човек (Мт. 12,29)<br />
* за овцата, падната во јама (Мт. 12,11-12)<br />
* за домаќинот и крадецот (Мф. 24:43)<br />
* за децата (Лк. 7,32)<br />
* за поделените царства, градови и домови (Мт. 12,25)<br />
* за малите птици (Мт. 10,29-31)<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
*[https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%87%D0%B8_%D0%98%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 Притчи Иисуса Христа]<br />
<br />
[[Категорија: Свето Писмо]]<br />
<br />
[[en:Parable]]<br />
[[ro:Parabolă]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A7%D1%82%D0%B5%D1%86&diff=3682Чтец2017-05-08T09:09:28Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>'''Чтец''' (грч. αναγνώστης, цсл. чтецъ, лат. lector) е еден од пониските чинови во Православната Црква, суб-клирски чин кој е издвоен од лаосот како благословен од Епископот да го чита Апостолот за време на Света Литургија. Чтецот може да служи и како пеач (певец) или катихeт во својата парохија. <br />
<br />
Овој чин е повисок од вратарот/портирот (денес целосно отсутен), а понизок од ипоѓаконот. Неговата главна улога е да го чита Стариот Завет и посланијата апостолски за време на Литургијата, како и да ги пее Псалмите и [[Антифон|антифоните]]. Постои посебен чин на пострижување во чтец, иако во денешно време и лаик може да ја врши улогата на чтецот со благослов на свештеник. <br />
<br />
Чтецот може да носи расо, но најчесто за време на богослужбите. <br />
<br />
{{Клир/широк}}<br />
[[Категорија:Клир]]<br />
<br />
[[el:Αναγνώστης]]<br />
[[en:Reader]]<br />
[[ro:Citeţ]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%90%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB&diff=3681Апостол2017-05-08T09:03:50Z<p>Iacovibus: /* Седумдесетмина */</p>
<hr />
<div>'''Апостол''' (грч: απόστολος) - пратеник, благовестник. Апостол е оној кој е испратен од [[Господ Исус Христос]] да го проповеда евангелието дека Тој е Спасителот, Кој заради нас и заради нашето спасение воскресна. Најчесто со овој термин се нарекуваат дванаесетте првоизбрани Христови ученици и следбеници (Лк 6,12-13; Мт 10,1-4; Мк 3,14). <br />
<br />
== Дванаесеттемина ==<br />
<br />
[[Image:Apostles.jpg|frame|left|Собор на дванаесетте апостоли]]<br />
<br />
Дванаесетте апостоли (грч. Ο δωδέκατος απόστολος) се нарекуваат првите дванаесет најблиски ученици Христови. Бројот на апостолите укажува на бројот на Израилските племиња. Нивните имиња се:<br />
<br />
{| align="center" cellpadding="2" border="0"<br />
| width="50%" align="left" valign="top"|<br />
*'''[[Апостол Петар|Симон Петар]]''' - распнат<br />
*'''[[Апостол Андреј|Андреј Првоповикан]]''' - брат на Петар; распнат на крст<br />
*'''[[Апостол Јаков Зеведеев|Јаков]]''' - наречен Постариот; обезглавен<br />
*'''[[Свети Јован Богослов|Јован Богослов]]''' - брат на [[Апостол Јаков Зеведеев]]; чудесно упокоен<br />
*'''[[Апостол Филип|Филип]]''' - распнат на крст<br />
*'''[[Апостол Вартоломеј|Вартоломеј]]''' - наречен и Натаниел; распнат на крст, одран и обезглавен<br />
<br />
| width="50%" align="left" valign="top"|<br />
*'''[[Апостол Тома|Тома]]''' - прободен со пет копја<br />
*'''[[Апостол Матеј|Матеј]]''' - наречен и Левит, брат на [[Апостол Јаков Алфеев|Јаков Алфеев]]; спален жив<br />
*'''[[Апостол Јаков Алфеев|Јаков Алфеев]]''' - распнат на крст<br />
*'''[[Апостол Јуда|Јуда]]''' - наречен и Левеј Тадеј, брат на [[Свети апостол Јаков|Јаков Праведен]] брат Господов; распнат<br />
*'''[[Апостол Симон|Симон Зилот]]''' - наречен и Кананит; распнат на крст<br />
*'''[[Апостол Матиј|Матиј]]''' - го заменил [[Јуда Искариот]]; каменуван и обезглавен<br />
|}<br />
<br />
Јуда го изгубил апостолството поради предавството, и додека неговото место не е потполнето, тие се нарекуваат единаесетте. На негово место, со жреб е избран Матиј (Дап 1, 25-26). На овој број приброен е и светиот [[Апостол Павле|апостол Павле]], кој е избран од Бога на посебен начин (Дап 9,3-20). После Христовото Воскресение, бројот на апостолите е зголемен, затоа што Господ за време на овоземниот живот избрал 70, односно 72 ткн. „мали“ апостоли.<br />
<br />
== Седумдесетмина ==<br />
<br />
Седумдесетмината апостоли (грч: Εβδομήντα Απόστολοι), е заеднички именител на поширокиот круг Христови ученици. На овој начин терминот го користи светиот апостол Лука, кога изрично укажувa на изборот и испраќањето на Седумдесетемина: „''Потоа Господ и други седумдесет ученици и ги испрати пред Себе по двајца во секој град и место, каде што и Сам сакаше да оди''“ (Лука 10,1) Црквата го слави споменот на светите Седумдесет апостоли на 17 јануари, а покрај овој ден, секој од седумдесетемина се слави и одделно во текот на литургиската година. <br />
<br />
Имињата на седумдесетмината се: [[Свети апостол Јаков|Јаков, брат Господов]], [[Апостол Марко|Марко]] и [[Апостол Лука|Лука]] евангелисти, Клеопа, Симеон, Варнава, Јуст, Тадеј, Ананниј, првомаченик Стефан, Филип, Прохор, Никанор, Тимон, Пармен, Тимотеј, Тит, Филимон, Онисим, Епафрас, Архип, Сила, Силуан, Крискент, Флегонт, Епенет, Андроник, Стахиј, Амплиј, Урван, Наркис, Апелиј, Аристовул, Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт, Ерма, Патров, Ермиј, Лин, Гај, Филолог, Луциј, Јасон, Сосипатр, Олимп, Тертиј, Ераст, Кварт, Евод, Онисифор, Климент, Сосфен, Аполос, Тихик, Епафродит, Карп, Кодрат, Марко, Зин, Аристарх, Пуд, Трофим, Марко, Артем, Акил, Фортунат и Ахаик, Дионисиј Ареопагит и Симеон Нигер. <br />
<br />
Уште во третиот век, Доротеј Тирски ја дава листата со седумдесете апостоли, иако постојат рани преводи на Светото Евангелие по Лука, каде се спомнуваат седумдесет и два апостола. Дел од овие апостоли отпаднале од Христа, по примерот на Јуда Искариот.<br />
<br />
[[en:Apostles]]<br />
[[ar:رسل المسيح الإثنا عشر]]<br />
[[bg:Апостол]]<br />
[[fr:Apôtres]]<br />
[[ro:Apostol]]<br />
[[Категорија:Свети апостоли]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%90%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB&diff=3679Апостол2017-05-08T09:02:41Z<p>Iacovibus: /* Дванаесеттемина */</p>
<hr />
<div>'''Апостол''' (грч: απόστολος) - пратеник, благовестник. Апостол е оној кој е испратен од [[Господ Исус Христос]] да го проповеда евангелието дека Тој е Спасителот, Кој заради нас и заради нашето спасение воскресна. Најчесто со овој термин се нарекуваат дванаесетте првоизбрани Христови ученици и следбеници (Лк 6,12-13; Мт 10,1-4; Мк 3,14). <br />
<br />
== Дванаесеттемина ==<br />
<br />
[[Image:Apostles.jpg|frame|left|Собор на дванаесетте апостоли]]<br />
<br />
Дванаесетте апостоли (грч. Ο δωδέκατος απόστολος) се нарекуваат првите дванаесет најблиски ученици Христови. Бројот на апостолите укажува на бројот на Израилските племиња. Нивните имиња се:<br />
<br />
{| align="center" cellpadding="2" border="0"<br />
| width="50%" align="left" valign="top"|<br />
*'''[[Апостол Петар|Симон Петар]]''' - распнат<br />
*'''[[Апостол Андреј|Андреј Првоповикан]]''' - брат на Петар; распнат на крст<br />
*'''[[Апостол Јаков Зеведеев|Јаков]]''' - наречен Постариот; обезглавен<br />
*'''[[Свети Јован Богослов|Јован Богослов]]''' - брат на [[Апостол Јаков Зеведеев]]; чудесно упокоен<br />
*'''[[Апостол Филип|Филип]]''' - распнат на крст<br />
*'''[[Апостол Вартоломеј|Вартоломеј]]''' - наречен и Натаниел; распнат на крст, одран и обезглавен<br />
<br />
| width="50%" align="left" valign="top"|<br />
*'''[[Апостол Тома|Тома]]''' - прободен со пет копја<br />
*'''[[Апостол Матеј|Матеј]]''' - наречен и Левит, брат на [[Апостол Јаков Алфеев|Јаков Алфеев]]; спален жив<br />
*'''[[Апостол Јаков Алфеев|Јаков Алфеев]]''' - распнат на крст<br />
*'''[[Апостол Јуда|Јуда]]''' - наречен и Левеј Тадеј, брат на [[Свети апостол Јаков|Јаков Праведен]] брат Господов; распнат<br />
*'''[[Апостол Симон|Симон Зилот]]''' - наречен и Кананит; распнат на крст<br />
*'''[[Апостол Матиј|Матиј]]''' - го заменил [[Јуда Искариот]]; каменуван и обезглавен<br />
|}<br />
<br />
Јуда го изгубил апостолството поради предавството, и додека неговото место не е потполнето, тие се нарекуваат единаесетте. На негово место, со жреб е избран Матиј (Дап 1, 25-26). На овој број приброен е и светиот [[Апостол Павле|апостол Павле]], кој е избран од Бога на посебен начин (Дап 9,3-20). После Христовото Воскресение, бројот на апостолите е зголемен, затоа што Господ за време на овоземниот живот избрал 70, односно 72 ткн. „мали“ апостоли.<br />
<br />
== Седумдесетмина ==<br />
<br />
Седумдесетмината апостоли (грч: Εβδομήντα Απόστολοι), е заеднички именител на поширокиот круг Христови ученици. На овој начин терминот го користи светиот апостол Лука, кога изрично укажувa на изборот и испраќањето на Седумдесетемина: „''Потоа Господ и други седумдесет ученици и ги испрати пред Себе по двајца во секој град и место, каде што и Сам сакаше да оди''“ (Лука 10,1) Црквата го слави споменот на светите Седумдесет апостоли на 17 јануари, а покрај овој ден, секој од седумдесетемина се слави и одделно во текот на литургиската година. <br />
<br />
Имињата на седумдесетмината се: [[Свети апостол Јаков|Јаков, брат Господов]], Марко и Лука евангелисти, Клеопа, Симеон, Варнава, Јуст, Тадеј, Ананниј, првомаченик Стефан, Филип, Прохор, Никанор, Тимон, Пармен, Тимотеј, Тит, Филимон, Онисим, Епафрас, Архип, Сила, Силуан, Крискент, Флегонт, Епенет, Андроник, Стахиј, Амплиј, Урван, Наркис, Апелиј, Аристовул, Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт, Ерма, Патров, Ермиј, Лин, Гај, Филолог, Луциј, Јасон, Сосипатр, Олимп, Тертиј, Ераст, Кварт, Евод, Онисифор, Климент, Сосфен, Аполос, Тихик, Епафродит, Карп, Кодрат, Марко, Зин, Аристарх, Пуд, Трофим, Марко, Артем, Акил, Фортунат и Ахаик, Дионисиј Ареопагит и Симеон Нигер. <br />
<br />
Уште во третиот век, Доротеј Тирски ја дава листата со седумдесете апостоли, иако постојат рани преводи на Светото Евангелие по Лука, каде се спомнуваат седумдесет и два апостола. Дел од овие апостоли отпаднале од Христа, по примерот на Јуда Искариот.<br />
<br />
[[en:Apostles]]<br />
[[ar:رسل المسيح الإثنا عشر]]<br />
[[bg:Апостол]]<br />
[[fr:Apôtres]]<br />
[[ro:Apostol]]<br />
[[Категорија:Свети апостоли]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3678Парабола2017-05-08T08:59:32Z<p>Iacovibus: /* Новозаветни параболи */</p>
<hr />
<div>{{никулец}}<br />
<br />
'''Парабола''' се нарекува кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите.<br />
<br />
== Новозаветни параболи ==<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| За сејачот<br />
| Мт. 13:3-23; Мк. 4:3-8; Мк. 4:14-20; Лк. 8:5-8; Лк. 8:11-15<br />
|-<br />
| За доброто семе и каколот<br />
| Мт. 13:24-30; Мт. 13:36-43<br />
|-<br />
| За семето синапово<br />
| Мт. 13:31-32<br />
|-<br />
| За квасот<br />
| Мт. 13:33<br />
|-<br />
| За драгоценоста, сокриена во нива<br />
| Мт. 13:44<br />
|-<br />
| За трговецот кој бара убави бисери<br />
| Мт. 13:45-46<br />
|-<br />
| За мрежата што се фрла во морето<br />
| Мт. 13:47-50<br />
|-<br />
| За немилосрдниот должник<br />
| Мт. 18:23-35<br />
|-<br />
| За работниците во виноградот<br />
| Мт. 20:1-16<br />
|-<br />
| За двајцата синови<br />
| Мт. 21:28-31<br />
|-<br />
| За лошите лозари<br />
| Мт. 21:33-41; Мк. 12:1-9; Лк. 20:9-16<br />
|-<br />
| За благоразумниот слуга<br />
| Мт. 24:45-51<br />
|-<br />
| За десетте девици <br />
| Мт. 25:1-13<br />
|-<br />
| За талантите <br />
| Мт. 25:14-30 Лк. 19:11-28<br />
|-<br />
| За посеаното семе кое никој не знае како никнува и расте <br />
| Мк. 4:26-29<br />
|-<br />
| За двајцата должници <br />
| Лк. 7:41-43<br />
|-<br />
| За добриот самарјанин <br />
| Лк. 10:25-37<br />
|- <br />
| За човекот кој на полноќ бара леб од својот пријател <br />
| Лк. 11:5-8<br />
|-<br />
| За богатиот младич<br />
| Лк. 12:16-21<br />
|- <br />
| За неплодната смоква <br />
| Лк. 13:6-9<br />
|-<br />
| За свадбената вечера <br />
| Мт. 22:1-14; Лк. 14:16-24<br />
|-<br />
| За заблудената овца<br />
| Мт. 18:12-14; Лк. 15:3-7<br />
|-<br />
| За загубената драхма <br />
| Лк. 15:8-10<br />
|-<br />
| За блудниот син <br />
| Лк. 15:11-32<br />
|-<br />
| За неверниот домаќин <br />
| Лк. 16:1-9<br />
|-<br />
| За Лазар и богатиот <br />
| Лк. 16:19-31<br />
|-<br />
| За слугата вратен од поле <br />
| Лк. 17:7-10<br />
|-<br />
| За неправедниот судија <br />
| Лк. 18:1-8<br />
|-<br />
| За митарот и фарисејот <br />
| Лк. 18:9-14<br />
|- <br />
| За десетте мини <br />
| Лк. 19:11-27<br />
|-<br />
| За смоквата и сите дрвја <br />
| Мт. 24:32-35; Мк. 13:28-31; Лк. 21:29-31<br />
|-<br />
| За добриот пастир и наемниците <br />
| Јн. 10:1-16<br />
|}<br />
<br />
== Симболични раскази ==<br />
<br />
Покрај параболите, во Новиот Завет се познати и неколку симболични раскази кои ги изговорил Христос.<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
*[https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%87%D0%B8_%D0%98%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 Притчи Иисуса Христа]<br />
<br />
[[Категорија: Свето Писмо]]<br />
<br />
[[en:Parable]]<br />
[[ro:Parabolă]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A2%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80&diff=3677Разговор:Татарников Александар2017-05-08T08:51:43Z<p>Iacovibus: Создадена страница со: Закажана за бришење до 31 мај 2017.</p>
<hr />
<div>Закажана за бришење до 31 мај 2017.</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&diff=3676Главна страница2017-05-08T08:48:04Z<p>Iacovibus: Промена на Агапи.мк во Православие.мк</p>
<hr />
<div><div style="float:right; margin: 0.5em 1em 0em 1em;">[[Image:John_of_Damascus4.jpg|110px|Св. Јован Дамскин, покровител на OrthodoxWiki]]</div><br />
<div style="float:right; margin: 0.5em 1em 0em 1em;">[[Image:Sv. vlkm. Dimitrij_Solunski.gif|110px|Св. влмч. Димитриј, покровител на Православната енциклопедија]]</div> <br />
<div style="margin: 1.5em 0em 0em 0.9em; text-align: left; font-size:120%"> <br />
[[Православна-енциклопедија:Добредојдовте|Добредојдовте]] на '''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|OrthodoxWiki]]''' — онлајн православна енциклопедија со '''слободна содржина отворена за читање и менување'''. Таа има изданија на 12 различни јазици. Името OrthodoxWiki е кованица од Orthodox, грчки збор што значи „[[Правoславие|Православно]]“ и Wiki, хавајски збор што значи „брзо“ а бил присвоен да опише вид соработнички софтвер во кој секој може да придонесува. Техничката поддршка на македонската локализација на Православната енциклопедија ја спроведува тимот на македонскиот православен сајт [http://pravoslavie.mk Православие.мк]. <br />
Помогнете и вие, со взаемна вера, љубов и труд да го создадеме наjголемиот Православен информативен центар на македонскиот кибер-простор. Почнувајќи од јули ’2007, на OrthodoxWiki на македонски креирани се '''[[Special:Statistics|{{NUMBEROFARTICLES}}]] [[Специјални:Allpages|статии]]'''. Доколку сакате, можете веднаш да се [[Special:Userlogin|регистрирате]] или [[Special:Userlogin|најавите]] и почнете да ги уредувате содржините на Православната енциклопедија. Редакцијата на OrthodoxWiki го избра [[Свети великомаченик Димитриј|Свети великомаченик Димитриј Солунски мироточив]] за свој небесен покровител и застапник во прославувањето на [[Пресвета Троица|Пресветата Троица]] и пренесувањето на богатите ризници на [[Православна Црква|Православната Црква]]. Небесен покровител на глобалниот проект е [[Свети Јован Дамаскин]]. <br />
<br />
Ве молиме, одвојте дел од вашето време за да прочитате ''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|што е, а што не е OrthodoxWiki]]''.</div><br clear="all"><center><small>Други јазици: [[:en:Main Page|Англиски/English]] | [[:ar:الصفحة الرئيسية|Арапски/العربية]] | [[:bg:Начална страница|Бугарски/Български]] | [[:el:Αρχική_σελίδα|Грчки/Ελληνικά]] | [[:it:Pagina_principale|Италијански/Italiano]] | [[:pt:Página_principal|Португалски/Português]] <br> [[:ro:Pagina principală|Романски/Română]] | [[:ru:Заглавная страница|Руски/Русский]] | [[:tl:Unang_Pahina|Тагалошки/Tagalog]] | [[:fr:Accueil|Француски/Français]] | [[:es:Portada|Шпански/Español]] <br>Доколку сте заинтересирани да ја локализирате Православната енциклопедија на својот јазик, погледнете: '''[[:en:OrthodoxWiki:Localization|тука]]'''.</small></center><br><br />
<br />
<!--------------------------------<br />
2 <br />
----------------------------------><br />
{| style="border-spacing:8px;margin:0px -8px"<br />
|class="MainPageBG" style="width: 60%; border: 1px solid #cedff2; background-color: #ffffff; vertical-align: top; -moz-border-radius:10px" | <br />
{| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="5" style="vertical-align:top; background-color:#ffffff; -moz-border-radius:10px"<br />
<!--------------------------------<br />
2.1 Денес е '''[[{{CURRENTDAY}} {{CURRENTMONTHNAME}}]]''':<br />
----------------------------------><br />
! style="background-color: #cedff2; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 110%; border: 1px solid #B1CDEB; text-align: left; padding-left: 7px; -moz-border-radius:10px" | <div style="float:right;"></div><div style="float:left;">Денес е '''[[{{CURRENTDAY}} {{CURRENTMONTHNAME}}]]''':<br />
|-<br />
| style="; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%" | {{празници}}<span style="float:right; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%; padding:0 .5em 0 2em"><br />
|-<br />
<!--------------------------------<br />
2.2 Избрана статија<br />
----------------------------------><br />
! style="background-color: #DCF4CC; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%; border: 1px solid #9EE072; text-align: left; padding-left: 7px; -moz-border-radius:10px" | <div style="float:right;"></div><div style="float:left;">[[:Категорија:Избрани статии|Избрана статија]] <br />
|-<br />
| style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%" | <br />
{{featured}}<br />
|-<br />
<!--------------------------------<br />
2.3 Цитат<br />
----------------------------------><br />
! style="background-color: #CEF2E8; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%; border: 1px solid #DDDDA4; text-align: left; padding-left: 7px; -moz-border-radius:10px" | <div style="float:right;"></div><div style="float:left;">[[Шаблон:ДСЗД|Дали сте знаеле дека...]]</div><br />
|- <br />
| style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%" | <br />
{{ДСЗД}}<br />
|- <br />
|}<br />
<br />
<!--------------------------------<br />
3. Δεξιο σώμα Κυρίως σελίδας <br />
----------------------------------><br />
<!--------------------------------<br />
3.1 Πρότυπο δεξιού σώματος <br />
----------------------------------><br />
| class="MainPageBG" style="border:0px solid #cedff2; background-color:#ffffff; vertical-align:top; -moz-border-radius:10px"| <div style="margin: -2px -2px -2px 4px; text-align: left;"><br />
{| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="3" style="font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"-align: top; background-color:#ffffff; -moz-border-radius:10px;"<br />
<br />
| class="BGorange2" style="text-align:left; font-size:100%; background-color:#F9F9F3; border:2px solid #E8DDC9; font-weight:bold; padding:0 .5em 0em 23px;" | Категории и статии<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;Основни поими: [[Пресвета Троица]], [[Бог Отец]], [[Господ Исус Христос|Бог Син]], [[Бог Свет Дух]], [[Пресвета Богородица]], [[Света Евхаристија]], [[Свети Тајни]], [[Православна Црква]], [[Вовед во Православие]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Духовност|Духовност]], [[:Категорија:Литургика|Литургика]] и [[:Категорија:Богословие|Богословие]]''':[[:Категорија:Аскетика|Аскетика]], [[:Категорија:Библија|Библија]], [[:Категорија:Догматика|Догматика]], [[:Категорија:Западен обред|Западен обред]], [[:Категорија:Обреди|Обреди]], [[:Категорија:Еклисиологија|Еклисиологија]], [[:Категорија:Празници|Празници]], [[:Категорија:Проповеди и трактати|Проповеди и трактати]], [[:Категорија:Свети Тајни|Свети Тајни]], [[:Категорија:Свето Писмо|Свето Писмо]], [[:Категорија:Црковен календар|Црковен календар]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Светители|Светители]]''': [[:Категорија:Англо-Саксонски светители|Англо-Саксонски светители]], [[:Категорија:Американски светители|Американски светители]], [[:Категорија:Библиски светители|Библиски светители]], [[:Категорија:Бугарски светители|Бугарски светители]], [[:Категорија:Германски светители|Германски светители]], [[:Категорија:Грузиски светители|Грузиски светители]], [[:Категорија:Египетски светители|Египетски светители]], [[:Категорија:Карпато-руски светители|Карпато-руски светители]], [[:Категорија:Келтски светители|Келтски светители]], [[:Категорија:Македонски светители|Македонски светители]], [[:Категорија:Маченици|Маченици]], [[:Категорија:Пустински отци|Пустински отци]], [[:Категорија:Романски светители|Романски светители]], [[:Категорија:Руски светители|Руски светители]], [[:Категорија:Свети Отци|Свети Отци]], [[:Категорија:Свети апостоли|Свети апостоли]], [[:Категорија:Сириски светители|Сириски светители]], [[:Категорија:Скандинавски светители|Скандинавски светители]], [[:Категорија:Српски светители|Српски светители]], [[:Категорија:Француски светители|Француски светители]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Црковна историја|Црковна историја]] и [[:Категорија:Места|Места]]''': [[:Временска линија на црковната историја]], [[:Категорија:Вселенски собори|Вселенски собори]], [[:Категорија:Ереси|Ереси]], [[:Категорија:Јудаизам|Јудаизам]], [[:Категорија:Јурисдикции|Јурисдикции]], [[:Категорија:Канонско право|Канонско право]], [[:Категорија:Манастири|Манастири]], [[:Категорија:Светилишта|Светилишта]], [[:Категорија:Текстови|Текстови]], [[:Категорија:Храмови|Храмови]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Црковна уметност|Црковна уметност]]''': [[:Категорија:Архитектура|Архитектура]], [[:Категорија:Иконопис|Иконопис]], [[:Категорија:Литографија|Литографија]], [[:Категорија:Мозаик|Мозаик]], [[:Категорија:Музика|Музика]], [[:Категорија:Одежди|Одежди]], [[:Категорија:Резба|Резба]], [[:Категорија:Филигран|Филигран]], [[:Категорија:Фрескопис|Фрескопис]], [[:Категорија:Химнографија|Химнографија]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Луѓе|Луѓе]]''': [[:Категорија:Епископи|Епископи]], [[:Категорија:Еретици|Еретици]], [[:Категорија:Клир|Клир]], [[:Категорија:Мисионери|Мисионери]], [[:Категорија:Монаси и монахињи|Монаси и Монахињи]], [[:Категорија:Современи автори|Современи автори]], [[:Категорија:Цареви и императори|Цареви и императори]], [[:Категорија:Царици и императорки|Царици и императорки]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Друго|Друго]]''': [[:Категорија:Библиографија|Библиографија]], [[:Категорија:Врски|Врски]], [[:Категорија:Донации|Донации]], [[:Категорија:Етика|Етика]], [[:Категорија:Наука|Наука]], [[:Категорија:Милостиња|Милостиња]], [[:Категорија:Организации|Организација]], [[:Категорија:OrthodoxWiki|OrthodoxWiki]], [[:Категорија:Православен речник|Речник]], [[:Категорија:Помош|Помош]], [[:Категорија:Тематски статии|Тематски статии]], [[:Категорија:Уредување на страница|Уредување на страница]], [[:Категорија:Цитати|Цитати]], [[:Категорија:Црковен живот|Црковен живот]], [[:Категорија:Шаблони|Шаблони]]<br />
|-<br />
| style="text-align:left; font-size:100%; background-color:#FFEDCC; border:2px solid #E8DDC9; font-weight:bold; padding:0 .5em 0em 23px;" | Уредувачи и корисници<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Нови корисници''': [[Специјални:Userlogin|Регистрирајте се]] &middot; [[Специјални:Userlogin|Најавете се]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Заштита на личните податоци|Заштита на личните податоци]] &middot; [[Православна-енциклопедија:За Православна-енциклопедија|Што е Православната енциклопедија?]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Помошни страници''': [[:Категорија:Помош|Помош]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Трпеза|Трпеза]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Портал|Портал]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Содржина|Содржина]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Анкета|Анкета]] &middot; [[Специјални:Listusers|Корисници]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Пребарајте''': [[Специјални:Allpages|Сите страници]] &middot; [[Специјални:Categories|Категории]] &middot; [[Special:Imagelist|Икони]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Вести|Вести]] &middot; [[Правослацна-енциклопедија:Соопштенија|Соопштенија]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Уредете''': [[Водич за корисници]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Како да почнам нова статија|Креирање на нови статии]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување|Упатство за уредување на статии]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување (неутрална гледна точка)|Неутралност при уредување]] &middot; [[Православна-енциклопедија:ЧПП|Често Поставувани Прашања]]<br />
|}<br />
<br />
<br /><br />
<center><br />
<br />
<h3>+ Слава My на Бога за сѐ +</h3> <br />
</center><br />
<br />
[[en:Main Page]]<br />
[[ar:الصفحة الرئيسية]]<br />
[[bg:Начална страница]]<br />
[[el:Αρχική σελίδα]]<br />
[[es:Portada]]<br />
[[fr:Accueil]]<br />
[[pt:Página_principal]]<br />
[[ro:Pagina principală]]<br />
[[ru:Заглавная страница]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Iacovibus&diff=3675Разговор со корисник:Iacovibus2017-05-08T08:46:45Z<p>Iacovibus: /* Барање */</p>
<hr />
<div>== Поздрав ==<br />
Здравей :). За съжаление не мога да пиша на македонски език, но предполагам ти можеш да четеш на български така, както аз мога да чета македонски :). Аз съм Димитър и ако имаш нужда от помощ с използването на софтуера МедияУики, каквато и да е тя, можеш да ми пишеш на [[:bg:User talk:Gregg|беседата ми]]. Ще се радвам да помогна според възможностите ми. Поздрави, --[[Корисник:Gregg|Gregg]] 03:17, февруари 25, 2008 (PST)<br />
<br />
== Hi! ==<br />
<br />
Здраво! Би ли минуваат на правата на бирократ и администратор на овој вики? Тие се добри за тоа. Благодарам. За да нека ме види [[Special:Userrights/Mr. man]]. --—[[User:Mr. man|<font style="font-family:Tahoma">Mister</font>]] [[User talk:Mr. man|<font color="#00A500"><sup>'''lasă-mi un mesaj'''</sup></font>]] 13:54, 21 февруари 2010 (UTC)<br />
: Not sure I understood what you're saying. However, I've changed your user rights in interwiki. BTW, uou can write me in English, too :) --[[Корисник:Iacovibus|iacovibus]] 14:08, 21 февруари 2010 (UTC)<br />
::I want to give me administrator rights and bureaucrat on this wiki. Sorry for misunderstanding. --—[[User:Mr. man|<font style="font-family:Tahoma">Mister</font>]] [[User talk:Mr. man|<font color="#00A500"><sup>'''lasă-mi un mesaj'''</sup></font>]] 14:09, 21 февруари 2010 (UTC)<br />
:::Need more guidance? --—[[User:Mr. man|<font style="font-family:Tahoma">Mister</font>]] [[User talk:Mr. man|<font color="#00A500"><sup>'''lasă-mi un mesaj'''</sup></font>]] 14:16, 21 февруари 2010 (UTC)<br />
::::Sir, you are not activ? --—[[User:Mr. man|<font style="font-family:Tahoma">Mister</font>]] [[User talk:Mr. man|<font color="#00A500"><sup>'''lasă-mi un mesaj'''</sup></font>]] 17:38, 21 февруари 2010 (UTC)<br />
::::: I am active, but I do not understand your request. What is the area you think you can contribute to the Macedonian localization? You obviously don't understand Macedonian, so the translation of new articles is not the case. In other words, I do not see any particular reason why I should grant you administrator rights. Best regards, --[[Корисник:Iacovibus|iacovibus]] 21:09, 21 февруари 2010 (UTC)<br />
::::::: I contribute with prevent of vandalism. I request adminship (sysop) and bureaucratship. --—[[User:Mr. man|<font style="font-family:Tahoma">Mister</font>]] [[User talk:Mr. man|<font color="#00A500"><sup>'''lasă-mi un mesaj'''</sup></font>]] 11:41, 22 февруари 2010 (UTC)<br />
:::::::: See [[Special:UserRights/Misterr]] and make my into administrator and bureaucrat. --—[[User:Mr. man|<font style="font-family:Tahoma">Mister</font>]] [[User talk:Mr. man|<font color="#00A500"><sup>'''lasă-mi un mesaj'''</sup></font>]] 11:55, 22 февруари 2010 (UTC)<br />
:::::::::Ве молам дај ми функцијата менаџер па дури и овде. Благодарам. —[[User:Mr. man|<font style="font-family:Tahoma">Mister</font>]] [[User talk:Mr. man|<font color="#00A500"><sup>'''lasă-mi un mesaj'''</sup></font>]] 14:35, 11 март 2010 (UTC)<br />
<br />
== Барање ==<br />
<br />
: Како администратор те молам провери ги (евентуално одобри ги моите придонеси) веќе неколку месеци не се одобрени.<br />
: https://mk.orthodoxwiki.org/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8<br />
: https://mk.orthodoxwiki.org/%D0%A1%D0%B2._%D0%88%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%8C%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8<br />
: https://mk.orthodoxwiki.org/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD_%D0%94%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8<br />
: https://mk.orthodoxwiki.org/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98_%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D0%9B%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8<br />
: https://mk.orthodoxwiki.org/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0<br />
: https://mk.orthodoxwiki.org/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D1%83%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%BB<br />
: https://mk.orthodoxwiki.org/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%B8%D1%98_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%86<br />
: https://mk.orthodoxwiki.org/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_40_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8<br />
<br />
:: Сите посочени страници беа одобрени одамна, не знам зошто не ти ги прикажувало. Сега повторно ги разгледав и направив минимални промени. За одобрување беше единствено статијата за св. Кипријан Слепченски. Поздрав, Христос воскресе!</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D1%83%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%BB&diff=3674Свети Јован Кукузел2017-05-08T08:42:58Z<p>Iacovibus: Денот на празнување е преместен на почетокот.</p>
<hr />
<div>'''Свети Јован Кукузел''' е светител кој бил средновековен црковен пејач и композитор (13-14 век), музички теоретичар и реформатор на византиското нотно писмо. Бидејќи бил надарен со прекрасен глас, неговите современици го нарекуваат Ангелогласниот. Неговиот спомен се празнува на 1/14 октомври. <br />
<br />
Се стекнува со образование во императорското пејачко училиште во Константинопол, Византија. Потоа оди во [[Света Гора]], каде што живее до крајот на својот живот. Од времето на неговиот престој во Константинопол доаѓа и неговото име - "Кукузел". Кога бил во помладите години, кога го запрашале што јадел, тој одговорил "кукија ке зелија" (на грчки:κουκιά καί ζέλια), обидувајќи се да каже на грчки "грав со зелка". Ја обновува византиската музика со словенска интонација. Создава две реформи - ја воведува повеќегласноста и го усовршува старото нотно писмо.<br />
<br />
Извори за неговиот живот се црпат од неговото житие, кое е составено кон крајот на 14 век. Препис од него се чува во Народната библиотека „Св. Кирил и Методиј“ во Софија. Бројот на негови познати композиции е 90. Најпозната негова творба е "Полиелеј на Бугарката" и е посветена на мајка му.<br />
<br />
На 15 јануари 2007 во Бигорскиот манастир пристигнале светите мошти на св. Јован Кукузел. Моштите пристигнале преку [[Манастир Голема Лавра]] и манастир на Светото Преображение во Бостон (каде се чува целиот череп, и поголем дел од моштите). Тие се подарок во чест на тоа што во родните краишта на св. Јован Кукузел му е подигнат параклис (во метохот на св. Георгиј Победоносец, во с. Рајчица, Дебарско). Веднаш по пристигнувањето, моштите се ставени во чист пчелин восок и вградени во сребрена кутија.<br />
[[Категорија:Светители]]<br />
[[Категорија:Бугарски светители]]<br />
[[Категорија:Македонски светители]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0&diff=3673Света маченица Васа Солунска2017-05-08T08:41:51Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>'''Света Васа Солунска''' ('''Воденска''') е православна светителка од просторите на Македонија, која живеела на крајот на 3. и почетокот на 4. век.<br />
==Житие==<br />
Оваа ранохристијанска маченица пострадала за време на римскиот император Максимијан (286-308). Според преданијата, таа своите синови Теогнис, Агапиј и Пистус ги воспитувала во духот на христијанството. Мажот ѝ, кој бил пагански жрец, поради тоа ја замразил и ја предал кај локалниот судија. Потоа, императорот го принудил него сам да си ја осуди жената на смрт. Пред нејзините очи, тој ги убил сопствените деца, а таа била жестоко мачена и сечена. Света Васа била радoсна штo ги видeла свoитe синoви какo чeснo гo завршилe свoјoт мачeнички пoдвиг за Христа и самата сo уштe пoгoлeма вoлја пoшла oд мака на мака. Така св. Васа двoјнo сe удoстoила сo царствoтo Христoвo, и какo мачeничка, и какo мајка на мачeници. Св. Васа најчесто се сврзува со градот Воден, Егејска Македонија во околината на Солун. Таа е насликана во охридската црква „Св. Софија“. Нејзини икони и фрески има во неколку цркви во Македонија, како и во неколку во Пиринскиот дел на Македонија. <br />
Македонската Православна Црква, Св. Васа ја чествува на 3 септември, односно на 21 август по стар стил.<br />
[[Категорија:Светители]]<br />
[[Категорија:Македонски светители]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98_%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D0%9B%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8&diff=3672Свети Партениј епископ Лампсакиски2017-05-08T08:41:02Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>{{никулец}}<br />
<br />
'''Свети Партениј епископ Лампсакиски''' е православен светител. Свети Партениј бил син на некој ѓакон од градот Мелитопол. Уште како дете добро ги помнел зборовите на Евангелието и се трудел да ги исполни. Подоцна се населил покрај едно езеро каде што ловел риба, ја продавал и им делешл на сиромасите. По Божја Промисла го избрале за епископ Лампсакиски. Тој го очистил градот од незнабоштвото, ги затворил идолопоклоничките храмови, изградил многу цркви и го утврдил благочестието. Со молитва лечел секакви болести, а особено имал власт над злите духови. Еднаш кога сакал да изгони зол дух од некој луд човек, злиот дух го молел да не го изгонува. „Ќе ти дадам друг човек; во него влези и живеј“, му рече Партениј. „Кој е тој човек?“, праша демонот. „Јас сум“, одговори светителот. „Влези и живеј во мене!“ Кога го слушна тоа демонот побегна како од оган викајќи: „Кај можам да влезам во Божјиот дом?!“ Свети Партениј поживеал долго и својата обилна љубов кон Господ и кон луѓето ја покажа на дело. Во вечниот покој на Христос се преселил во 6 век.<br />
[[Категорија:Светители]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8&diff=3671Свети Кипријан Слепчански2017-05-08T08:39:10Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>'''Свети Kипријан Слепченски''', е новоканонизиран македонски маченик. Бил игумен на манастирот „Свети Јован Претеча“ во Слепче, Демир Хисар. Бил спален при напад на Турците на Велигден, 1780 година. Неговиот спомен се слави на 17/30 април. <br />
==Житие==<br />
Игумен Kипријан служел во манастирот „Св. Јован Претеча“ кај Слепче. Во времето кога заради гревовите човечки, Бог допушти Исмаилќаните да завладеат со Балканските земји, една група од нивни арамии ја нападна славната Слепченска обител на чесниот Претеча на Велики четврток во 1780 г. Притоа свирепо го мачеа игуменот Кипријан и го гореа по целото тело, а тој, пак, поткрепен од Христа храбро застана како столб и поткрепа на доверената му обител, одбивајќи да отстапи пред заканите на иноверните. Оставајќи го полумртов, разбојниците зедоа сè што беше вредно во манастирот. Храбриот, пак, Кипријан по тридневното страдање, замина при Христа на денот на Неговото славно тридневно воскресение. и оти маченички се упокоил на Велигден во 1780 година. Се претпоставува дека бил на возраст од околу 60 години. Игуменот Kипријан бил погребан во дворот на црквата во Слепче.<br />
<br />
==Канонизација==<br />
За маченичката смрт на игуменот Кипријан, пронајден е вреден запис на македонски народен говор, зачуван од 1780 година. Непознат автор овој текст го допишал во многу постаро евангелие, поточно во „Четвороевангелие“ од 1548 година на познатиот македонски книжевник Висарион Дебарски. Во вметнатиот запис на непознатиот автор пишува дека во 1780 година „среде лето се стори скапија, пченицата помина килото дванаисет гроша, а хршта помина килото осом гроша и раната за имајнето се стори скапа, сеното помина по три.“<br />
Во записот понатаму е напишано дека Турци го ограбиле манастирот во Слепче и го спалиле игуменот. „Во априли месец на ден Велики Четврток на вечерта влегоа харамии Турци колунци и фати игумена Kупријана и го мачеа со оган го гориа за аспри и аспри немаше да мо дадит три дни бист на велик ден почина“.<br />
Запишано е дека арамиите при грабежот од манастирот украле и свети мошти со сребрена кутија, која чинела 120 гроша, три икони, бакар, руба и сѐ што пронашле во храмот однеле во Монастир (Битола).<br />
Светиот архиерејски синод на Македонската православна црква на редовна седница одржана на 24 февруари 2017 година донесе одлука за негова канонизација. Канонизација на Свети Кипријан Слепчански се одржа на 30 април 2017 година во манастирот „Свети Јован Претеча“ во Слепче, Демир Хисар <ref>https://mkbibliskazemja.blogspot.mk/2017/05/blog-post.html</ref>. На канонизација за прв пат беа изложени светите мошти на Свети Кипријан Слепчански кои се чуваат во овој манастир <ref>https://mkbibliskazemja.blogspot.mk/2017/03/blog-post_27.html</ref>, како и иконата насликана од манастирското сестринство.<br />
<br />
==Наводи==<br />
[[Категорија:Светители]]<br />
[[Категорија:Македонски светители]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8&diff=3670Свети Кипријан Слепчански2017-05-08T08:38:41Z<p>Iacovibus: /* Канонизација */</p>
<hr />
<div>'''Свети Kипријан Слепченски''', е новоканонизиран македонски маченик. Бил игумен на манастирот „Свети Јован Претеча“ во Слепче, Демир Хисар. Бил спален при напад на Турците на Велигден, 1780 година. <br />
==Житие==<br />
Игумен Kипријан служел во манастирот „Св. Јован Претеча“ кај Слепче. Во времето кога заради гревовите човечки, Бог допушти Исмаилќаните да завладеат со Балканските земји, една група од нивни арамии ја нападна славната Слепченска обител на чесниот Претеча на Велики четврток во 1780 г. Притоа свирепо го мачеа игуменот Кипријан и го гореа по целото тело, а тој, пак, поткрепен од Христа храбро застана како столб и поткрепа на доверената му обител, одбивајќи да отстапи пред заканите на иноверните. Оставајќи го полумртов, разбојниците зедоа сè што беше вредно во манастирот. Храбриот, пак, Кипријан по тридневното страдање, замина при Христа на денот на Неговото славно тридневно воскресение. и оти маченички се упокоил на Велигден во 1780 година. Се претпоставува дека бил на возраст од околу 60 години. Игуменот Kипријан бил погребан во дворот на црквата во Слепче.<br />
<br />
==Канонизација==<br />
За маченичката смрт на игуменот Кипријан, пронајден е вреден запис на македонски народен говор, зачуван од 1780 година. Непознат автор овој текст го допишал во многу постаро евангелие, поточно во „Четвороевангелие“ од 1548 година на познатиот македонски книжевник Висарион Дебарски. Во вметнатиот запис на непознатиот автор пишува дека во 1780 година „среде лето се стори скапија, пченицата помина килото дванаисет гроша, а хршта помина килото осом гроша и раната за имајнето се стори скапа, сеното помина по три.“<br />
Во записот понатаму е напишано дека Турци го ограбиле манастирот во Слепче и го спалиле игуменот. „Во априли месец на ден Велики Четврток на вечерта влегоа харамии Турци колунци и фати игумена Kупријана и го мачеа со оган го гориа за аспри и аспри немаше да мо дадит три дни бист на велик ден почина“.<br />
Запишано е дека арамиите при грабежот од манастирот украле и свети мошти со сребрена кутија, која чинела 120 гроша, три икони, бакар, руба и сѐ што пронашле во храмот однеле во Монастир (Битола).<br />
Светиот архиерејски синод на Македонската православна црква на редовна седница одржана на 24 февруари 2017 година донесе одлука за негова канонизација. Канонизација на Свети Кипријан Слепчански се одржа на 30 април 2017 година во манастирот „Свети Јован Претеча“ во Слепче, Демир Хисар <ref>https://mkbibliskazemja.blogspot.mk/2017/05/blog-post.html</ref>. На канонизација за прв пат беа изложени светите мошти на Свети Кипријан Слепчански кои се чуваат во овој манастир <ref>https://mkbibliskazemja.blogspot.mk/2017/03/blog-post_27.html</ref>, како и иконата насликана од манастирското сестринство.<br />
<br />
==Наводи==<br />
[[Категорија:Светители]]<br />
[[Категорија:Македонски светители]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Bitola2000&diff=3654Корисник:Bitola20002016-09-07T16:44:34Z<p>Iacovibus: Создавање на корисничка страница на нов корисник.</p>
<hr />
<div>Srednoskolec od Bitola, Makedonija. Pravoslaven hristijanin od Prespansko-Pelagoniska eparhija na makdonskata pravoslavna crkva - Ohridska arhiepiskopija. Posetuval veronauka vo eparhiskoto uciliste. Ucestvucal na crkovni kampovi, litii, predavanja. Aktiven na internet preku portali, blogovi, dopolnuvanje sodrzini vo Wikipedia, Imdb, Discogs</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Bitola2000&diff=3655Разговор со корисник:Bitola20002016-09-07T16:44:34Z<p>Iacovibus: Добре дојдовте!</p>
<hr />
<div>'''Добре дојдовте на ''Православна-енциклопедија''!'''<br />
Се надеваме дека ќе придонесувате многу и квалитетно.<br />
Препорачуваме да ги прочитате [https://www.mediawiki.org/wiki/Special:MyLanguage/Help:Contents страниците за помош].<br />
Уште еднаш, добре дојдовте и пријатен престој! [[Корисник:Iacovibus|iacovibus]] ([[Разговор со корисник:Iacovibus|разговор]]) 16:44, 7 септември 2016 (UTC)</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&diff=3652Главна страница2016-05-13T07:08:19Z<p>Iacovibus: Отстранет линк до веќе непостоечката српска локализација</p>
<hr />
<div><div style="float:right; margin: 0.5em 1em 0em 1em;">[[Image:John_of_Damascus4.jpg|110px|Св. Јован Дамскин, покровител на OrthodoxWiki]]</div><br />
<div style="float:right; margin: 0.5em 1em 0em 1em;">[[Image:Sv. vlkm. Dimitrij_Solunski.gif|110px|Св. влмч. Димитриј, покровител на Православната енциклопедија]]</div> <br />
<div style="margin: 1.5em 0em 0em 0.9em; text-align: left; font-size:120%"> <br />
[[Православна-енциклопедија:Добредојдовте|Добредојдовте]] на '''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|OrthodoxWiki]]''' — онлајн православна енциклопедија со '''слободна содржина отворена за читање и менување'''. Таа има изданија на 12 различни јазици. Името OrthodoxWiki е кованица од Orthodox, грчки збор што значи „[[Правoславие|Православно]]“ и Wiki, хавајски збор што значи „брзо“ а бил присвоен да опише вид соработнички софтвер во кој секој може да придонесува. Техничката поддршка на македонската локализација на Православната енциклопедија ја спроведува тимот на македонскиот православен сајт [http://agapi.mk Агапи.мк]. <br />
Помогнете и вие, со взаемна вера, љубов и труд да го создадеме наjголемиот Православен информативен центар на македонскиот кибер-простор. Почнувајќи од јули ’2007, на OrthodoxWiki на македонски креирани се '''[[Special:Statistics|{{NUMBEROFARTICLES}}]] [[Специјални:Allpages|статии]]'''. Доколку сакате, можете веднаш да се [[Special:Userlogin|регистрирате]] или [[Special:Userlogin|најавите]] и почнете да ги уредувате содржините на Православната енциклопедија. Редакцијата на OrthodoxWiki го избра [[Свети великомаченик Димитриј|Свети великомаченик Димитриј Солунски мироточив]] за свој небесен покровител и застапник во прославувањето на [[Пресвета Троица|Пресветата Троица]] и пренесувањето на богатите ризници на [[Православна Црква|Православната Црква]]. Небесен покровител на глобалниот проект е [[Свети Јован Дамаскин]]. <br />
<br />
Ве молиме, одвојте дел од вашето време за да прочитате ''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|што е, а што не е OrthodoxWiki]]''.</div><br clear="all"><center><small>Други јазици: [[:en:Main Page|Англиски/English]] | [[:ar:الصفحة الرئيسية|Арапски/العربية]] | [[:bg:Начална страница|Бугарски/Български]] | [[:el:Αρχική_σελίδα|Грчки/Ελληνικά]] | [[:it:Pagina_principale|Италијански/Italiano]] | [[:pt:Página_principal|Португалски/Português]] <br> [[:ro:Pagina principală|Романски/Română]] | [[:ru:Заглавная страница|Руски/Русский]] | [[:tl:Unang_Pahina|Тагалошки/Tagalog]] | [[:fr:Accueil|Француски/Français]] | [[:es:Portada|Шпански/Español]] <br>Доколку сте заинтересирани да ја локализирате Православната енциклопедија на својот јазик, погледнете: '''[[:en:OrthodoxWiki:Localization|тука]]'''.</small></center><br><br />
<br />
<!--------------------------------<br />
2 <br />
----------------------------------><br />
{| style="border-spacing:8px;margin:0px -8px"<br />
|class="MainPageBG" style="width: 60%; border: 1px solid #cedff2; background-color: #ffffff; vertical-align: top; -moz-border-radius:10px" | <br />
{| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="5" style="vertical-align:top; background-color:#ffffff; -moz-border-radius:10px"<br />
<!--------------------------------<br />
2.1 Денес е '''[[{{CURRENTDAY}} {{CURRENTMONTHNAME}}]]''':<br />
----------------------------------><br />
! style="background-color: #cedff2; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 110%; border: 1px solid #B1CDEB; text-align: left; padding-left: 7px; -moz-border-radius:10px" | <div style="float:right;"></div><div style="float:left;">Денес е '''[[{{CURRENTDAY}} {{CURRENTMONTHNAME}}]]''':<br />
|-<br />
| style="; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%" | {{празници}}<span style="float:right; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%; padding:0 .5em 0 2em"><br />
|-<br />
<!--------------------------------<br />
2.2 Избрана статија<br />
----------------------------------><br />
! style="background-color: #DCF4CC; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%; border: 1px solid #9EE072; text-align: left; padding-left: 7px; -moz-border-radius:10px" | <div style="float:right;"></div><div style="float:left;">[[:Категорија:Избрани статии|Избрана статија]] <br />
|-<br />
| style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%" | <br />
{{featured}}<br />
|-<br />
<!--------------------------------<br />
2.3 Цитат<br />
----------------------------------><br />
! style="background-color: #CEF2E8; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%; border: 1px solid #DDDDA4; text-align: left; padding-left: 7px; -moz-border-radius:10px" | <div style="float:right;"></div><div style="float:left;">[[Шаблон:ДСЗД|Дали сте знаеле дека...]]</div><br />
|- <br />
| style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%" | <br />
{{ДСЗД}}<br />
|- <br />
|}<br />
<br />
<!--------------------------------<br />
3. Δεξιο σώμα Κυρίως σελίδας <br />
----------------------------------><br />
<!--------------------------------<br />
3.1 Πρότυπο δεξιού σώματος <br />
----------------------------------><br />
| class="MainPageBG" style="border:0px solid #cedff2; background-color:#ffffff; vertical-align:top; -moz-border-radius:10px"| <div style="margin: -2px -2px -2px 4px; text-align: left;"><br />
{| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="3" style="font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"-align: top; background-color:#ffffff; -moz-border-radius:10px;"<br />
<br />
| class="BGorange2" style="text-align:left; font-size:100%; background-color:#F9F9F3; border:2px solid #E8DDC9; font-weight:bold; padding:0 .5em 0em 23px;" | Категории и статии<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;Основни поими: [[Пресвета Троица]], [[Бог Отец]], [[Господ Исус Христос|Бог Син]], [[Бог Свет Дух]], [[Пресвета Богородица]], [[Света Евхаристија]], [[Свети Тајни]], [[Православна Црква]], [[Вовед во Православие]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Духовност|Духовност]], [[:Категорија:Литургика|Литургика]] и [[:Категорија:Богословие|Богословие]]''':[[:Категорија:Аскетика|Аскетика]], [[:Категорија:Библија|Библија]], [[:Категорија:Догматика|Догматика]], [[:Категорија:Западен обред|Западен обред]], [[:Категорија:Обреди|Обреди]], [[:Категорија:Еклисиологија|Еклисиологија]], [[:Категорија:Празници|Празници]], [[:Категорија:Проповеди и трактати|Проповеди и трактати]], [[:Категорија:Свети Тајни|Свети Тајни]], [[:Категорија:Свето Писмо|Свето Писмо]], [[:Категорија:Црковен календар|Црковен календар]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Светители|Светители]]''': [[:Категорија:Англо-Саксонски светители|Англо-Саксонски светители]], [[:Категорија:Американски светители|Американски светители]], [[:Категорија:Библиски светители|Библиски светители]], [[:Категорија:Бугарски светители|Бугарски светители]], [[:Категорија:Германски светители|Германски светители]], [[:Категорија:Грузиски светители|Грузиски светители]], [[:Категорија:Египетски светители|Египетски светители]], [[:Категорија:Карпато-руски светители|Карпато-руски светители]], [[:Категорија:Келтски светители|Келтски светители]], [[:Категорија:Македонски светители|Македонски светители]], [[:Категорија:Маченици|Маченици]], [[:Категорија:Пустински отци|Пустински отци]], [[:Категорија:Романски светители|Романски светители]], [[:Категорија:Руски светители|Руски светители]], [[:Категорија:Свети Отци|Свети Отци]], [[:Категорија:Свети апостоли|Свети апостоли]], [[:Категорија:Сириски светители|Сириски светители]], [[:Категорија:Скандинавски светители|Скандинавски светители]], [[:Категорија:Српски светители|Српски светители]], [[:Категорија:Француски светители|Француски светители]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Црковна историја|Црковна историја]] и [[:Категорија:Места|Места]]''': [[:Временска линија на црковната историја]], [[:Категорија:Вселенски собори|Вселенски собори]], [[:Категорија:Ереси|Ереси]], [[:Категорија:Јудаизам|Јудаизам]], [[:Категорија:Јурисдикции|Јурисдикции]], [[:Категорија:Канонско право|Канонско право]], [[:Категорија:Манастири|Манастири]], [[:Категорија:Светилишта|Светилишта]], [[:Категорија:Текстови|Текстови]], [[:Категорија:Храмови|Храмови]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Црковна уметност|Црковна уметност]]''': [[:Категорија:Архитектура|Архитектура]], [[:Категорија:Иконопис|Иконопис]], [[:Категорија:Литографија|Литографија]], [[:Категорија:Мозаик|Мозаик]], [[:Категорија:Музика|Музика]], [[:Категорија:Одежди|Одежди]], [[:Категорија:Резба|Резба]], [[:Категорија:Филигран|Филигран]], [[:Категорија:Фрескопис|Фрескопис]], [[:Категорија:Химнографија|Химнографија]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Луѓе|Луѓе]]''': [[:Категорија:Епископи|Епископи]], [[:Категорија:Еретици|Еретици]], [[:Категорија:Клир|Клир]], [[:Категорија:Мисионери|Мисионери]], [[:Категорија:Монаси и монахињи|Монаси и Монахињи]], [[:Категорија:Современи автори|Современи автори]], [[:Категорија:Цареви и императори|Цареви и императори]], [[:Категорија:Царици и императорки|Царици и императорки]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Друго|Друго]]''': [[:Категорија:Библиографија|Библиографија]], [[:Категорија:Врски|Врски]], [[:Категорија:Донации|Донации]], [[:Категорија:Етика|Етика]], [[:Категорија:Наука|Наука]], [[:Категорија:Милостиња|Милостиња]], [[:Категорија:Организации|Организација]], [[:Категорија:OrthodoxWiki|OrthodoxWiki]], [[:Категорија:Православен речник|Речник]], [[:Категорија:Помош|Помош]], [[:Категорија:Тематски статии|Тематски статии]], [[:Категорија:Уредување на страница|Уредување на страница]], [[:Категорија:Цитати|Цитати]], [[:Категорија:Црковен живот|Црковен живот]], [[:Категорија:Шаблони|Шаблони]]<br />
|-<br />
| style="text-align:left; font-size:100%; background-color:#FFEDCC; border:2px solid #E8DDC9; font-weight:bold; padding:0 .5em 0em 23px;" | Уредувачи и корисници<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Нови корисници''': [[Специјални:Userlogin|Регистрирајте се]] &middot; [[Специјални:Userlogin|Најавете се]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Заштита на личните податоци|Заштита на личните податоци]] &middot; [[Православна-енциклопедија:За Православна-енциклопедија|Што е Православната енциклопедија?]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Помошни страници''': [[:Категорија:Помош|Помош]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Трпеза|Трпеза]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Портал|Портал]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Содржина|Содржина]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Анкета|Анкета]] &middot; [[Специјални:Listusers|Корисници]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Пребарајте''': [[Специјални:Allpages|Сите страници]] &middot; [[Специјални:Categories|Категории]] &middot; [[Special:Imagelist|Икони]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Вести|Вести]] &middot; [[Правослацна-енциклопедија:Соопштенија|Соопштенија]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Уредете''': [[Водич за корисници]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Како да почнам нова статија|Креирање на нови статии]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување|Упатство за уредување на статии]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување (неутрална гледна точка)|Неутралност при уредување]] &middot; [[Православна-енциклопедија:ЧПП|Често Поставувани Прашања]]<br />
|}<br />
<br />
<br /><br />
<center><br />
<br />
<h3>+ Слава My на Бога за сѐ +</h3> <br />
</center><br />
<br />
[[en:Main Page]]<br />
[[ar:الصفحة الرئيسية]]<br />
[[bg:Начална страница]]<br />
[[el:Αρχική σελίδα]]<br />
[[es:Portada]]<br />
[[fr:Accueil]]<br />
[[it:Pagina_principale]]<br />
[[pt:Página_principal]]<br />
[[ro:Pagina principală]]<br />
[[ru:Заглавная страница]]<br />
[[tl:Unang_Pahina]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB_%D0%B8_%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98&diff=3651Свети солунски и сесловенски браќа Кирил и Методиј2016-05-13T07:03:15Z<p>Iacovibus: /* Надворешни врски */</p>
<hr />
<div>'''Св. Кирил''' и '''Св. Методиј Солунски''' се родени браќа од Солун, од угледни и богати родители, Лав и Марија. Кирил и Методиј, познати како солунските браќа просветители, имаат голема улога во православната македонска и општо во сесловенската историја, почнувајќи од деветти век. Наречени се сесловенски просветители и рамноапостолни (еднакви на апостолите). Се почитуваат во сите словенски земји.<br />
[[Image:Cyril_and_Methodius.jpg|right|Свети Свети Кирил и Методиј рамноапостолни]]<br />
<br />
== Историски околности ==<br />
<br />
Во првата половина на IX в. словенските земји на Балканот биле своевидно јаболко на раздор меѓу Првото Бугарско царство и Византиjа. Во таа ситуација византиската власт не можела да ја спроведува политиката на отворен притисок врз словените во Македонија и Грција. Во првата половина од IX в. словенските племиња на територијата на Империјата сè уште се ползувале со многу широка автономиjа и нивното управување било во рацете на архонти од местното население, зa кои постепено и многу внимателно се правеле обиди да бидат заменети со византиски чиновници. Наедно со тоа и опасноста од Бугарија, која ја ограничувала слободата на деjствата на византиската власт, барала од неа изнаоѓање нови патишта, како поцврсто да ги поврзе словенските краишта со Империjата. Таа цел можела да се постигне со христијанизација на словените и создавање на црковна организација во нивните земји, која што би била потчиненета на Константинопол. Многубројните епископии, кои се појавиле на словенските земји околу 869/870 г., сведочат дека таа можност византиското раководство не ја отфрлало, и словенските земји станале објект на мисионерска дејност. Во тие услови византиската власт би можело да биде заинтересирана за создавање на словенско писмо, кое би помогнало во работата на византиските мисионери меѓу словенското население. Во почетокот на IX век била веќе подготвена солидна основа за поширока и поорганизирана мисионерска активност во Македонија. Во тоа време Византиската Империја доживува нов расцут на културен план, па овој бран ги заплиснува и градовите што биле оддалечени од Цариград, посебно Солун. Во првите децении на IX век во Солун живее и семејството на висок службеник на императорската власт. Тоа бил Лав, друнгариј на Византиската тема Солун, чија позиција ги вклучува Словените од Македонија. За неговата сопруга Марија, се претпоставува дека е Словенка. Семејството имало повеќе деца, но се спомнуваат само имињата на најстариот - Методиј и најмалиот Константин. Дури не се спомнува и световното име на Методиј, кој ова го добил при замонашувањето. За етничкото потекло на светите браќа е дискутирано многу, најчесто од аспект на модерното разбирање на нацијата, но при постојната состојба на изворите, ова прашање не може добие определен одговор.<br />
<br />
== Ран живот ==<br />
<br />
Побожните родители ги упатиле своите рожби уште од најраното детство во христијанството, трудејќи се да им помогнат да ги применуваат возвишените христијански вистини во својот живот. Костантин уште од својата младост се занимавал со списите на [[свети Григориј Назијанзин]] и на Дионисиј Аеропагитски. Татко му го испратил во Цариград да го продолжи своето образование во императорското Магнаурско училиште, каде, освен богословските науки, се изучувале и граматика, аритметика, географија, астрономија, музика, поезија, реторика. Покрај овие науки, Константин учел и јазици - латински, еврејски и сириски. Откако го завршил своето високо образование, Константин бил назначен за библиотекар при црквата Света Софија, а потоа бил поставен за професор по философија во училиштето што го завршил. Тогаш го добил и името Константин Филозоф.<br />
<br />
== Почеток на мисионерската дејност ==<br />
<br />
Како високо образовени и талентирани личности на Кирил и Методиј ќе им бидат доделувани многу тешки и одговорни задачи од страна на византискиот двор. Најпрво биле испратени во мисија кај Сарацените (Арапите) во Багдад, која како и Хазарската и Моравската мисија претставувале дел од политичката програма на [[Византија]], чија основна цел е да ги христијанизираат Сарацените, Хазарите, Моравските Словени, Бугарите, Русите и другите народи на исток и север од Византија и да им ја наметнат византиската црковна власт. Кога хазарскиот цар Каган побара од царот Михаил проповедници на верата во Исус Христос, тогаш на заповед на царот беа пронајдени овие двајца браќа и беа испратени меѓу Хазарите. Откако го уверија Каган во верата Христова, тие го крстија овој цар и голем број негови доглавници и уште помногуброен народ. По извесно време се вратија во [[Цариград]], каде што ја составија словенската азбука од триесет и осум букви и почнаа да ги преведуваат црковните книги од грчки на словенски.<br />
<br />
На повик од царот Ростислав отидоа во Моравија и таму ја распространија и ја утврдија православната вера, па ги умножија книгите и им ги дадоа на свештениците за да ја подучуваат младината. А подоцна на повик од папата заминаа за Рим, каде што Кирил се разболе и се упокои, на 14 февруари 869 година. Тогаш Методиј се врати во Моравија и до смртта се потруди на утврдувањето на Христовата вера меѓу Словените. По неговото претставување - а тој се упокои во Господа на 6 април 885 година - неговите ученици Петочисленици, на чело со [[Свети Климент Охридски]] како епископ, го преминаа Дунав и се спуштија на југ во Македонија, каде што од Охрид продолжија да работат меѓу Словените на истото дело што го започнаа Методиј и Кирил на север.<br />
<br />
Што се однесува до Св. Методиј Солунски, постојат мошне оскудни извори, според кои тој се здобил со световно образование и се посветил на државната и воена служба. Бил надарен со христијански добродетелен живот и државнички и воени способности. Подолго време управувал со брегалничката област и придонесол христијанството длабоко да се всади во македонската душа во тој дел на Македонија. За овој успех бил особено заслужен и неговиот брат Константин.<br />
<br />
Мисионерската дејност на светите браќа меѓу Македонците, посебно возобновувањето и применувањето на македонската азбука е забележано во [[житие]]то на [[Свети Наум Охридски]]. Ова му претходело на преведувањето на светите книги на јазикот на Македонците од солунско и на мисионерското дело меѓу западните Словени во Моравија.<br />
<br />
Извесно време пред својата мисионерска дејност, светите браќа се повлекле во [[манастир]]от Полихрон на планината Олимп, каде всушност конечно се подготвиле за своето епохално мисионерско дело. Манастирското осамување го прекинале двапати кога биле испраќани од византиската власт од цариградскиот патријарх во мисии меѓу Сарацените и Хазарите. Овие мисии ги извршиле со голем успех. Во Краткото житие на Константин - Кирил, напишано од неговиот ученик [[Свети Климент Охридски]], се кажува дека Кирил открил пред Хазарскиот каган дека не потекнувал од византиски род, ами дедо му бил од хранените људе на туѓ „цар„, но побегнал во Византија.<br />
<br />
Ростислав, кнезот на Велика Моравија, испратил молба до византискиот император Михаил III овој да испрати, епископ и учител, кој ќе им објаснува на нивни јазик вистинската христијанска вера. Изборот паднал на светите браќа. Тие биле речиси подготвени и за оваа мисија, зашто голем број од светите книги веќе ги превеле на словенски јазик. Тие избрале достојни ученици и помошници и тргнале во Моравија. Таму биле пречекани со голема радост и со големи почести. Набргу потоа отвориле училиште, во кое ги подготвувале идните свештенослужители и учители за западните словенски народи. Тука наишле на голем отпор од германски свештеници: обвинувани за [[ерес]]. Биле принудени да појдат во Рим и да го докажат своето правоверие. Во Рим биле примени со големи почасти од папата Адријан II. Тој ги одобрил словенските богослужбени книги и наредил да бидат поставени во олтарот на црквата Санта Марија Маџоре и богослужби да се вршат на словенски јазик во три римски цркви. Кирил во Рим тешко се разболел и почина на 14 февруари 869 година. Методиј епохалното мисионерско дело меѓу западните Словени го продолжува сам со помош на своите ученици, кои во Рим биле ракоположени во свештенички чин. Непријателството од германските свештеници не престанувало. Истоштен од напори и измачувања, Свети Методиј почина во Нитра, 885 година. Неговите ученици биле подложени на измачувања и прогони. Некои од нив распродадени како робови.<br />
<br />
Делото на светите браќа по упокојувањето на Свети Методиј било доведено во прашање, но благодарение на нивните најдаровити ученици - Свети Климент и Свети Наум, охридските светители и чудотворци, учители и просветители, ползувајќи се со својот мисионерски метод, што имал за цел да им ја објави Божјата вистина на новите народи, почнувајќи ја нивната културна самобитност, останал жив образец за Светата Црква и за мисионерите на сите времиња. <br />
<br />
==Патувањето во Рим==<br />
[[Слика:Kiril_Metodij.jpg|right]]<br />
Тие знаеа дека и апостол Павле, на апостолите им соопштувал за своето благовестување, (Гал. 2,2) затоа и се упатија кон Рим, да го известат блажениот папа за нивниот труд. Тогаш на апостолскиот престол седеше папата Адријан и - кога слушна за нивното доаѓање, многу се израдува. Воодушевен од големата слава на светителите, тој сакаше да го види блесокот на нивната благодат, зашто кон нив го чувствуваше истото тоа, што и Мојсеј го чувствуваше кон Бога, кога посака да му се јави лицето Божјо. Тој повеќе не можеше да чека. Ги собра сите свештеници, заедно со архиереите што беа кај него и излезе да ги пречека светителите. Пред него носеа крст и многу светилници - од кои блескаше светозарна светлина, што ја претставуваше чистотата на неговата радост и благодатната светлина на гостите што пристигнуваа. Додека влегуваа во Рим, светителите Го прославија Бога правејќи многу чуда. Папата, кога виде дека преведените словенски книги се плод на духовна благодат - од вистинска апостолска душа, не знаеше што да направи од радост. Кон творците на ова свето дело тој извикуваше: свети оци, радост на верните, украс и слава на Црквата, големи Божји угодници... Ги зеде светите книги и ги положи на Божјиот престол, во црквата на свети апостол Петар, како дар кој е сладок мирис, жртва пријатна и благоугодна на Бога (Фил. 4,18) и плод на усните што Го прославуваат името Негово (Евр.13.15,16). Што Му е поугодно на Бога Словото - од словото што ги ослободува словесните луѓе од животинската бесловесност? Бидејќи и “сличното” се радува на “сличното”.<br />
<br />
А нив пак - творците на оваа свето дело, ги прогласи за рамноапостоли на светата Црква, бидејќи товарот што тие го носеа врз своите плеќи, беше рамен на оној на светиот апостол Павле, зашто на Бога Му принесуваа цели незнабожечки народи, како благопријатен принос, осветен од Светиот Дух (Рим. 15:16). Од луѓето што пристигнаа во Рим, многумина се одликуваа со свет и богоугоден живот и папата ги удостои со свештенички и ѓаконски чин. Свети Климент, како прв меѓу избраните, со солидно знаење на световните науки, темелно познавање на [[Свето Писмо|Светото Писмо]] и красноречив беседник, високопреосвештениот папа Адриан, без одлагање го ракоположи за [[свештеник]]. А великиот Методиј, го постави за [[епископ]] Панонски и Моравски, иако тој многу се противеше и одрекуваше, сметајќи се за недостоен. <br />
<br />
- Погрешно е - велеше тој, на таков величествен и апостолски престол да се искачи оној, кој е туѓ на делата за таа возвишена дејност.<br />
Воодушевен од неговото големото смирение, римскиот првосвештеник говореше: <br />
- Не е разумно некој, со дела и достоинство на епископ, да се крие од народот, зашто светилкникот не се става под поклопец, туку на свеќник да им свети на луѓето. <br />
И така неговата светост - папата Адријан, го издигна во епископски чин блажениот Методиј и со него го “украси” епископскиот трон. <br />
<br />
А Богомудриот Кирил - како вистински философ, “големиот првосвештеник” (Евр.4:14) го повика во “Свјатаја свјатих” (Евр. 9:3), да отслужат заедно света литургија, за да се насити од благодатната светлина и топлина, што зрачеше од него и да се причестат од светиот путир. А нему (на Кирил), како словенскиот народ да му беше последниот од многуте трофеи, во неговиот краток, но изобилно плоден живот. Откако ги создаде буквите и ги преведе писмата, ги изобличи еретичките мудрувања, и величествено и послужи на Божјата Црква, тој беше прибран во рајските палати, што Бог ги приготвил за оние што Го љубат. Но пред тоа Бог му го откри часот на неговата смрт и тој прими монашка схима, што одамна ја посакуваше, но поради своето големо смирение ја одбегнуваше, “како нешто што е над неговите можности”. Откако поживеа во монашко расо десет дена - придодавајќи светлина кон светлината, тој се пресели на небесата кај Христос и ја напушти долината на плачот и населбата на мракот, калта и тињата на земниот живот. Го предаде својот дух на “''Богот на духовите''” (4 Мој.16,22), а телото, кое уште пред природната смрт го изложуваше на доброволно умртвување, достоинствено и со духовни песни беше погребано - од папата и целиот клир, во храмот на “свети Климент папа римски”. И Премудроста го прими мудрецот, големиот Учител го прими красноречивиот проповедник на Словото, Наставникот на народите го насели крај Себе оној, кој со Евангелска Светлина ги просвети народите. <br />
==Мисијата на Свети Методиј Солунски==<br />
Методиј, откако се раздели од својот „соработник и сопатник“ - неговиот роден брат и по тело и по дух, жалеше со срцето и душата и доживеа човечко чуство на голема скрушеност и болка, поради љубовта кон него. Но од друга страна, тој чуствуваше голема утеха и радост, поради надежта дека Кирил - сега ослободен од телото, се наоѓа многу поблиску до Бога и е голем молитвен застапник и помошник во неговата учителска дејност. Кога дојде време Методиј да отпатува за Панонија, во своето епископско место, тој за последен пат го целиваше гробот, непрестајно шепотејќи го “омиленото” име (на неговиот брат), големиот рамноапостол Кирил. Откако ја оплака својата “телесна осаменост” и ја повика на помош силата на братовата молитва, тој - заедно со своите ученици, тргна на пат. Штом пристигна во Моравија (Панонија), Богоносниот Методиј веднаш започна да ја извршува епископската должност, пројавувајќи ги сите оние белези со кои апостол Павле го опиша ликот на епископот (1Тим. 3: 1-7). Надминувајќи ги сите со своите дела, тој не го закопа подарениот талант (Мат. 25:25), ниту го фрли бисерот пред свињите, ниту пак пројави лично или било какво користољубие, туку сите ги поучуваше на добродетелен живот, подеднакво разделувајќи ги даровите (Лук. 12:42), од благодатната ризница на неговата света душа, полна со евангелски богатства. <br />
<br />
Тој уште пред да стане епископ, “работел на учителското слово”, без да се изложува на опасност за него. Не требаше ли сега, кога му се довери ова должност и го прими “залогот” за неа, да почне непрекинато и уште поревносно да се грижи за Божественото Слово, што за него представуваше поголема сладост и од медената пита, а го знаеше и тоа дека “ќе биде казнета устата на апостолот што не проповеда” (1Кор. 9:16). Тој секој ден ги поучуваше и ги упатуваше кон Божјите заповеди, не само кнезот Ростислав, туку и управникот на цела Панонија, по име Коцељ. Него, блажениот го советуваше и убедуваше, да се исполни со страв Божји (Пс.118:120) и воден (управуван) од тој страв - “како од узда”, да одбегне секакво зло. Освен тоа, великиот Методиј, постојано со своето слово, го поучуваше и бугарскиот цар Борис, - што (уште) од порано го направи свое духовно чедо и го привлече кон својот јазик. Царот Борис владееше во времето на византискиот цар Михаил и беше човек со здрав ум - наклонет кон благочестието. Во тоа време и неговиот народ почна да го прима светото крштение и да ја спознава вистинската благочестива вера на Троичниот Бог.<br />
<br />
Штом видоа дека тие што веруваа се множат и се раѓаат со вода и дух, а имаат потреба од духовна храна, тогаш светите браќа Кирил и Методиј, како што кажавме, ги создадоа буквите и ги преведоа Писмата на словенски јазик, за новородените Божји деца да растат духовно и да ја достигнат мерата на Христовата возраст. Откако се ослободи од скитската заблуда , “народот на словените и бугарите” Го позна вистинскиот Бог - Христос, (Јов. 14:6) и конечно во шестиот час од денот, по благоволението на Оној што ги повика (Гал. 1:15), влезе во Божјиот “виноград” (Мат. 20:1-7). А соединувањето на овој народ кон Божјата Христова Црква, беше во 6377 година од создавањето на светот, или 869 од Раѓањето на Христа. Така великиот Методиј непрестајно им даваше совети на кнезовите, упатувајќи ги кон благочестивиот живот, според чистото црковно учење, и во нивните души, како на царска скапоцена монета, го отпечатуваше чистото Евангелско Слово. Меѓутоа и тогаш имаше луѓе кои што хулеа и ги менуваа преданијата, што нашите отци ѝ ги предадоа на Божјата Црква. Примајќи го лажното учење од Франките - бидејќи тврдеа дека Светиот Дух излегува и од Синот, многумина си наштетија на своите души. <br />
<br />
Тогаш светителот се крена против нив, и час со зборовите на Евангелието - час со учењето на светите отци, го изобличи нивното мудрување и ја уништи гордоста и заблудата, што е спротивна на Божјиот разум. Тој мнозина убеди да Му се покорат на Христа (2Кор. 10:4,5) и ги преобрати од лажното кон вистинското учење. Тогаш од неговата уста, “како од голем воден извор”, извираше речта на Словото и поради тоа го нарекуваа “Божја уста”. Поради тоа соборот на верните секојдневно се умножуваше и Божјото слово растеше, како во апостолското време, кога се создаваше Христовата црква, или како што се случи во Давидовото време во стариот завет: “Давидовиот дом се издигнуваше а Сауловиот опаѓаше и крајно се намали”. Победени од силата на Словото на Вистината, наместо да се покаат и да Му се покорат на Евангелското учење, еретиците, вдахновени од таткото на лагата - ѓаволот, злосторнички го измачуваа светителот со безброј лукави дела и искушенија. Така со лукавство го придобија и Светополк, кој по Ростислав стана кнез на Моравија. Тој беше груб и не го разбираше доброто, робуваше на блудот и се валкаше во калта и тињата на нечистите дела. <br />
<br />
Исто како што мудруваше основачот на аномејската арес Евномиј, за да привлече кон себе што повеќе заблудени истомисленици, исто така, само во поинакво руво, направи и франкскиот народ. Сѐ да им се разреши на грешниците, да живеат без труд и мака - развратно и нечисто, само да се согласат со нивното изопачено учење. На тој начин тие меѓусебно си разменуваат: едниот - гној, другиот - кал, како достојни за трговија со таква нечистотија, при што и купеното е нечесно и откупот гнасен. <br />
Така Светополк, со своето развратно живеење, го помрачи својот ум и воопшто не им обрнуваше внимание на методиевите предупредувања. Напротив, тој кон него се однесуваше како кон непријател, зашто е речено: “Гнасното е благочестие за грешникот”. А какви ли благи зборови не му кажа високопреосвештениот на кнезот? И како ли не го заплашуваше? Правдата му ја докажуваше преку учењето на божествените писма и го советуваше, нив, да ги присвои како извор на животот и спасението. Зашто и самиот Господ учи дека животот се состои во проучувањето на Писмата. Така ни заповеда и големиот пророк Исаија: “да не црпиме вода од блатото на ересите, туку од изворите на спасението”. А за да го заплаши, му зборуваше дека ќе се погуби - и себе си и сите свои поданици, ако се соедини кон еретиците, зашто со тоа ќе стане лесен плен за непријателите. Бесчестието дури и да расцути малку, покасно самото ќе овене, за да се спречи злото. Светителот му прорече на кнезот, дека тоа “самопогубување” - набргу после својата смрт, ќе му се случи и нему и на неговиот народ. <br />
И навистина дури Методиј беше меѓу живите, ниту кнезот ја “исповедаше змијата, што како аспидово јајце се гнездеше во неговото срце”, ниту пак Божијото правосудие - во согласност со лукавството на Светополк, го крена својот бич на него. Иако Тоа го држеше својот лак затегнат, сеуште не пушташе стрела во лицето на непријателот, ниту го креваше мечот за удар. Но штом светителот се упокои, веднаш настапи злото. Кнезот ја симна маската на лицемерието, го откри своето бесрамие и како ненаситна блудница, се крена против христијаните, па даде наредба, тие на секаде да се прогонуваат. Тогаш и Бог не чекаше долго, да му отплати на кнезот, за сето зло, што тој го нанесуваше на Неговата Црква. А за тоа нешто подоцна. <br />
<br />
Високопреосвештениот Методиј, го извести кнезот за својата смрт, што требаше да настапи по три дена и со тоа последно опоменувачко пророштво, тој сакаше да ги потврди своите многубројни опомени, упатени кон него. Ако исполнетото предскажување го претставува како пророк, тогаш е јасно дека учењето, што тој го проповеда е Боговдахновено - но совеста на Светополк беше до крај помрачена. Пред својата смрт, тој ги собра своите ученици, по примерот на апостол Павле или поточно на самиот Исус Христос и со своите последни зборови, ги упатуваше и утврдуваше, да бидат трудољубиви во евангелските заповеди, спомнувајќи им за “бесценетото наследство”, што е многу поскапо од златото и скапоцените камења, а е подготвено за нивниот подвиг. Тој им рече:<br />
<br />
- Чеда мои! Вие знаете колку еретиците се трудат да го наметнат злото, да ги опијат ближните со нивниот отровен пијалок и да Го изопачат Божјото слово, користејќи ги најчесто филосовското мудрување и заплашувањето. Првото за по простите, а второто за плашливите. Но се надевам и се молам, вашите души да бидат добро запазени и од едното и од другото - ниту да бидете привлечени со филосовските препирки и празните лаги, ниту пак да се вознемируваат вашите срца од некаков страв, како што н# учи Светото Евангелие: “И не бојте се од оние што го убиваат телото, а душата не можат да ја убијат; туку бојте се повеќе од Оној, Кој може и душата и телото да ги погуби во пеколот! (Мат.10. 28). Бидејќи вие сте втемелени во “каменот” на апостолското верување и учење, на кој е изградена Црквата, Која што и вратите од пеколот нема да ја надвладеат, како што вети Владиката Христос (Мат. 16: 18). Укрепувајте ги слабите меѓу вас, “да го пазат преданието” (1Тим. 6:20) што го примивте од апостолите и светите отци, за што ќе одговарате на Судниот ден! Ете јас сѐ однапред ви кажав, но ако не ме послушате, станувате учесници во гревот. “Ви сведочам дека сум чист од крвта на сите, бидејќи не пропуштив да ви ја соопштам целокупната волја Божја (Дел.20:26-27)”, и слично на Езекил, како стражар бдеев на својата должност. Со големо внимание пазете на своите срца и срцата на вашите браќа! Зашто низ мрежа од замки ќе минувате и по бедемите на градските зидови ќе врвите. По мојата смрт, “меѓу вас ќе се втурнат лути волци, кои нема да го штедат стадото” (Дел.20:29), за да го повлечат со себе целиот народ во погибел, “но вие спротивставете се со тврда вера!” (Дел.5:9). Бог Отецот, Кој е над сите, и Бог Синот, Кој пред сите векови е роден од Него, и Бог Духот Свети, Кој исходи од Отецот, “да ве упати во секоја вистина” (Јов.16:13) и “да ве представи непорочни чеда Божји, во денот Христов, за моја пофалба” (Фил. 2:15,16). <br />
<br />
Откако го рече тоа и многу други нешта, тој го предаде својот дух на “ангелите, кои го чуваа на сите патишта” (Пс. 90:11), за сето време на неговото дваесет и четири годишно архиерејство, - кога со многу труд и мака (2Кор. 11:27), постигна спасение не само за себе, туку и за многу други, зашто деноноќно го правеше тоа, што е полезно за спасение на човечките души. За тоа сведочат многуте свештеници, ѓакони и ипоѓакони - околу двеста на број, што тој и ги остави на својата црква, кога се упокои. Првенци меѓу нив беа светите отци Горазд и Климент. Сепреподобниот Горазд, самиот Методиј во последните денови од својот живот, го постави за Архиепископ Моравски, а блажениот Климент, останувајќи до смртта верен на својот учител, беше еден од главните негови соработници.<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
* [http://agapi.mk/pohvalno-slovo-kiril-i-metodij/ Похвално слово за светите и преславни учители на словенскиот народ, од св. Климент Охридски]<br />
[[Категорија:Македонски светители]]<br />
[[Категорија:Избрани статии]]<br />
[[en:Cyril and Methodius]]<br />
[[es:Cyrilo y Metodio]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9C%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB_%D0%B8_%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98&diff=3650Свети солунски и сесловенски браќа Кирил и Методиј2016-05-13T07:02:21Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>'''Св. Кирил''' и '''Св. Методиј Солунски''' се родени браќа од Солун, од угледни и богати родители, Лав и Марија. Кирил и Методиј, познати како солунските браќа просветители, имаат голема улога во православната македонска и општо во сесловенската историја, почнувајќи од деветти век. Наречени се сесловенски просветители и рамноапостолни (еднакви на апостолите). Се почитуваат во сите словенски земји.<br />
[[Image:Cyril_and_Methodius.jpg|right|Свети Свети Кирил и Методиј рамноапостолни]]<br />
<br />
== Историски околности ==<br />
<br />
Во првата половина на IX в. словенските земји на Балканот биле своевидно јаболко на раздор меѓу Првото Бугарско царство и Византиjа. Во таа ситуација византиската власт не можела да ја спроведува политиката на отворен притисок врз словените во Македонија и Грција. Во првата половина од IX в. словенските племиња на територијата на Империјата сè уште се ползувале со многу широка автономиjа и нивното управување било во рацете на архонти од местното население, зa кои постепено и многу внимателно се правеле обиди да бидат заменети со византиски чиновници. Наедно со тоа и опасноста од Бугарија, која ја ограничувала слободата на деjствата на византиската власт, барала од неа изнаоѓање нови патишта, како поцврсто да ги поврзе словенските краишта со Империjата. Таа цел можела да се постигне со христијанизација на словените и создавање на црковна организација во нивните земји, која што би била потчиненета на Константинопол. Многубројните епископии, кои се појавиле на словенските земји околу 869/870 г., сведочат дека таа можност византиското раководство не ја отфрлало, и словенските земји станале објект на мисионерска дејност. Во тие услови византиската власт би можело да биде заинтересирана за создавање на словенско писмо, кое би помогнало во работата на византиските мисионери меѓу словенското население. Во почетокот на IX век била веќе подготвена солидна основа за поширока и поорганизирана мисионерска активност во Македонија. Во тоа време Византиската Империја доживува нов расцут на културен план, па овој бран ги заплиснува и градовите што биле оддалечени од Цариград, посебно Солун. Во првите децении на IX век во Солун живее и семејството на висок службеник на императорската власт. Тоа бил Лав, друнгариј на Византиската тема Солун, чија позиција ги вклучува Словените од Македонија. За неговата сопруга Марија, се претпоставува дека е Словенка. Семејството имало повеќе деца, но се спомнуваат само имињата на најстариот - Методиј и најмалиот Константин. Дури не се спомнува и световното име на Методиј, кој ова го добил при замонашувањето. За етничкото потекло на светите браќа е дискутирано многу, најчесто од аспект на модерното разбирање на нацијата, но при постојната состојба на изворите, ова прашање не може добие определен одговор.<br />
<br />
== Ран живот ==<br />
<br />
Побожните родители ги упатиле своите рожби уште од најраното детство во христијанството, трудејќи се да им помогнат да ги применуваат возвишените христијански вистини во својот живот. Костантин уште од својата младост се занимавал со списите на [[свети Григориј Назијанзин]] и на Дионисиј Аеропагитски. Татко му го испратил во Цариград да го продолжи своето образование во императорското Магнаурско училиште, каде, освен богословските науки, се изучувале и граматика, аритметика, географија, астрономија, музика, поезија, реторика. Покрај овие науки, Константин учел и јазици - латински, еврејски и сириски. Откако го завршил своето високо образование, Константин бил назначен за библиотекар при црквата Света Софија, а потоа бил поставен за професор по философија во училиштето што го завршил. Тогаш го добил и името Константин Филозоф.<br />
<br />
== Почеток на мисионерската дејност ==<br />
<br />
Како високо образовени и талентирани личности на Кирил и Методиј ќе им бидат доделувани многу тешки и одговорни задачи од страна на византискиот двор. Најпрво биле испратени во мисија кај Сарацените (Арапите) во Багдад, која како и Хазарската и Моравската мисија претставувале дел од политичката програма на [[Византија]], чија основна цел е да ги христијанизираат Сарацените, Хазарите, Моравските Словени, Бугарите, Русите и другите народи на исток и север од Византија и да им ја наметнат византиската црковна власт. Кога хазарскиот цар Каган побара од царот Михаил проповедници на верата во Исус Христос, тогаш на заповед на царот беа пронајдени овие двајца браќа и беа испратени меѓу Хазарите. Откако го уверија Каган во верата Христова, тие го крстија овој цар и голем број негови доглавници и уште помногуброен народ. По извесно време се вратија во [[Цариград]], каде што ја составија словенската азбука од триесет и осум букви и почнаа да ги преведуваат црковните книги од грчки на словенски.<br />
<br />
На повик од царот Ростислав отидоа во Моравија и таму ја распространија и ја утврдија православната вера, па ги умножија книгите и им ги дадоа на свештениците за да ја подучуваат младината. А подоцна на повик од папата заминаа за Рим, каде што Кирил се разболе и се упокои, на 14 февруари 869 година. Тогаш Методиј се врати во Моравија и до смртта се потруди на утврдувањето на Христовата вера меѓу Словените. По неговото претставување - а тој се упокои во Господа на 6 април 885 година - неговите ученици Петочисленици, на чело со [[Свети Климент Охридски]] како епископ, го преминаа Дунав и се спуштија на југ во Македонија, каде што од Охрид продолжија да работат меѓу Словените на истото дело што го започнаа Методиј и Кирил на север.<br />
<br />
Што се однесува до Св. Методиј Солунски, постојат мошне оскудни извори, според кои тој се здобил со световно образование и се посветил на државната и воена служба. Бил надарен со христијански добродетелен живот и државнички и воени способности. Подолго време управувал со брегалничката област и придонесол христијанството длабоко да се всади во македонската душа во тој дел на Македонија. За овој успех бил особено заслужен и неговиот брат Константин.<br />
<br />
Мисионерската дејност на светите браќа меѓу Македонците, посебно возобновувањето и применувањето на македонската азбука е забележано во [[житие]]то на [[Свети Наум Охридски]]. Ова му претходело на преведувањето на светите книги на јазикот на Македонците од солунско и на мисионерското дело меѓу западните Словени во Моравија.<br />
<br />
Извесно време пред својата мисионерска дејност, светите браќа се повлекле во [[манастир]]от Полихрон на планината Олимп, каде всушност конечно се подготвиле за своето епохално мисионерско дело. Манастирското осамување го прекинале двапати кога биле испраќани од византиската власт од цариградскиот патријарх во мисии меѓу Сарацените и Хазарите. Овие мисии ги извршиле со голем успех. Во Краткото житие на Константин - Кирил, напишано од неговиот ученик [[Свети Климент Охридски]], се кажува дека Кирил открил пред Хазарскиот каган дека не потекнувал од византиски род, ами дедо му бил од хранените људе на туѓ „цар„, но побегнал во Византија.<br />
<br />
Ростислав, кнезот на Велика Моравија, испратил молба до византискиот император Михаил III овој да испрати, епископ и учител, кој ќе им објаснува на нивни јазик вистинската христијанска вера. Изборот паднал на светите браќа. Тие биле речиси подготвени и за оваа мисија, зашто голем број од светите книги веќе ги превеле на словенски јазик. Тие избрале достојни ученици и помошници и тргнале во Моравија. Таму биле пречекани со голема радост и со големи почести. Набргу потоа отвориле училиште, во кое ги подготвувале идните свештенослужители и учители за западните словенски народи. Тука наишле на голем отпор од германски свештеници: обвинувани за [[ерес]]. Биле принудени да појдат во Рим и да го докажат своето правоверие. Во Рим биле примени со големи почасти од папата Адријан II. Тој ги одобрил словенските богослужбени книги и наредил да бидат поставени во олтарот на црквата Санта Марија Маџоре и богослужби да се вршат на словенски јазик во три римски цркви. Кирил во Рим тешко се разболел и почина на 14 февруари 869 година. Методиј епохалното мисионерско дело меѓу западните Словени го продолжува сам со помош на своите ученици, кои во Рим биле ракоположени во свештенички чин. Непријателството од германските свештеници не престанувало. Истоштен од напори и измачувања, Свети Методиј почина во Нитра, 885 година. Неговите ученици биле подложени на измачувања и прогони. Некои од нив распродадени како робови.<br />
<br />
Делото на светите браќа по упокојувањето на Свети Методиј било доведено во прашање, но благодарение на нивните најдаровити ученици - Свети Климент и Свети Наум, охридските светители и чудотворци, учители и просветители, ползувајќи се со својот мисионерски метод, што имал за цел да им ја објави Божјата вистина на новите народи, почнувајќи ја нивната културна самобитност, останал жив образец за Светата Црква и за мисионерите на сите времиња. <br />
<br />
==Патувањето во Рим==<br />
[[Слика:Kiril_Metodij.jpg|right]]<br />
Тие знаеа дека и апостол Павле, на апостолите им соопштувал за своето благовестување, (Гал. 2,2) затоа и се упатија кон Рим, да го известат блажениот папа за нивниот труд. Тогаш на апостолскиот престол седеше папата Адријан и - кога слушна за нивното доаѓање, многу се израдува. Воодушевен од големата слава на светителите, тој сакаше да го види блесокот на нивната благодат, зашто кон нив го чувствуваше истото тоа, што и Мојсеј го чувствуваше кон Бога, кога посака да му се јави лицето Божјо. Тој повеќе не можеше да чека. Ги собра сите свештеници, заедно со архиереите што беа кај него и излезе да ги пречека светителите. Пред него носеа крст и многу светилници - од кои блескаше светозарна светлина, што ја претставуваше чистотата на неговата радост и благодатната светлина на гостите што пристигнуваа. Додека влегуваа во Рим, светителите Го прославија Бога правејќи многу чуда. Папата, кога виде дека преведените словенски книги се плод на духовна благодат - од вистинска апостолска душа, не знаеше што да направи од радост. Кон творците на ова свето дело тој извикуваше: свети оци, радост на верните, украс и слава на Црквата, големи Божји угодници... Ги зеде светите книги и ги положи на Божјиот престол, во црквата на свети апостол Петар, како дар кој е сладок мирис, жртва пријатна и благоугодна на Бога (Фил. 4,18) и плод на усните што Го прославуваат името Негово (Евр.13.15,16). Што Му е поугодно на Бога Словото - од словото што ги ослободува словесните луѓе од животинската бесловесност? Бидејќи и “сличното” се радува на “сличното”.<br />
<br />
А нив пак - творците на оваа свето дело, ги прогласи за рамноапостоли на светата Црква, бидејќи товарот што тие го носеа врз своите плеќи, беше рамен на оној на светиот апостол Павле, зашто на Бога Му принесуваа цели незнабожечки народи, како благопријатен принос, осветен од Светиот Дух (Рим. 15:16). Од луѓето што пристигнаа во Рим, многумина се одликуваа со свет и богоугоден живот и папата ги удостои со свештенички и ѓаконски чин. Свети Климент, како прв меѓу избраните, со солидно знаење на световните науки, темелно познавање на [[Свето Писмо|Светото Писмо]] и красноречив беседник, високопреосвештениот папа Адриан, без одлагање го ракоположи за [[свештеник]]. А великиот Методиј, го постави за [[епископ]] Панонски и Моравски, иако тој многу се противеше и одрекуваше, сметајќи се за недостоен. <br />
<br />
- Погрешно е - велеше тој, на таков величествен и апостолски престол да се искачи оној, кој е туѓ на делата за таа возвишена дејност.<br />
Воодушевен од неговото големото смирение, римскиот првосвештеник говореше: <br />
- Не е разумно некој, со дела и достоинство на епископ, да се крие од народот, зашто светилкникот не се става под поклопец, туку на свеќник да им свети на луѓето. <br />
И така неговата светост - папата Адријан, го издигна во епископски чин блажениот Методиј и со него го “украси” епископскиот трон. <br />
<br />
А Богомудриот Кирил - како вистински философ, “големиот првосвештеник” (Евр.4:14) го повика во “Свјатаја свјатих” (Евр. 9:3), да отслужат заедно света литургија, за да се насити од благодатната светлина и топлина, што зрачеше од него и да се причестат од светиот путир. А нему (на Кирил), како словенскиот народ да му беше последниот од многуте трофеи, во неговиот краток, но изобилно плоден живот. Откако ги создаде буквите и ги преведе писмата, ги изобличи еретичките мудрувања, и величествено и послужи на Божјата Црква, тој беше прибран во рајските палати, што Бог ги приготвил за оние што Го љубат. Но пред тоа Бог му го откри часот на неговата смрт и тој прими монашка схима, што одамна ја посакуваше, но поради своето големо смирение ја одбегнуваше, “како нешто што е над неговите можности”. Откако поживеа во монашко расо десет дена - придодавајќи светлина кон светлината, тој се пресели на небесата кај Христос и ја напушти долината на плачот и населбата на мракот, калта и тињата на земниот живот. Го предаде својот дух на “''Богот на духовите''” (4 Мој.16,22), а телото, кое уште пред природната смрт го изложуваше на доброволно умртвување, достоинствено и со духовни песни беше погребано - од папата и целиот клир, во храмот на “свети Климент папа римски”. И Премудроста го прими мудрецот, големиот Учител го прими красноречивиот проповедник на Словото, Наставникот на народите го насели крај Себе оној, кој со Евангелска Светлина ги просвети народите. <br />
==Мисијата на Свети Методиј Солунски==<br />
Методиј, откако се раздели од својот „соработник и сопатник“ - неговиот роден брат и по тело и по дух, жалеше со срцето и душата и доживеа човечко чуство на голема скрушеност и болка, поради љубовта кон него. Но од друга страна, тој чуствуваше голема утеха и радост, поради надежта дека Кирил - сега ослободен од телото, се наоѓа многу поблиску до Бога и е голем молитвен застапник и помошник во неговата учителска дејност. Кога дојде време Методиј да отпатува за Панонија, во своето епископско место, тој за последен пат го целиваше гробот, непрестајно шепотејќи го “омиленото” име (на неговиот брат), големиот рамноапостол Кирил. Откако ја оплака својата “телесна осаменост” и ја повика на помош силата на братовата молитва, тој - заедно со своите ученици, тргна на пат. Штом пристигна во Моравија (Панонија), Богоносниот Методиј веднаш започна да ја извршува епископската должност, пројавувајќи ги сите оние белези со кои апостол Павле го опиша ликот на епископот (1Тим. 3: 1-7). Надминувајќи ги сите со своите дела, тој не го закопа подарениот талант (Мат. 25:25), ниту го фрли бисерот пред свињите, ниту пак пројави лично или било какво користољубие, туку сите ги поучуваше на добродетелен живот, подеднакво разделувајќи ги даровите (Лук. 12:42), од благодатната ризница на неговата света душа, полна со евангелски богатства. <br />
<br />
Тој уште пред да стане епископ, “работел на учителското слово”, без да се изложува на опасност за него. Не требаше ли сега, кога му се довери ова должност и го прими “залогот” за неа, да почне непрекинато и уште поревносно да се грижи за Божественото Слово, што за него представуваше поголема сладост и од медената пита, а го знаеше и тоа дека “ќе биде казнета устата на апостолот што не проповеда” (1Кор. 9:16). Тој секој ден ги поучуваше и ги упатуваше кон Божјите заповеди, не само кнезот Ростислав, туку и управникот на цела Панонија, по име Коцељ. Него, блажениот го советуваше и убедуваше, да се исполни со страв Божји (Пс.118:120) и воден (управуван) од тој страв - “како од узда”, да одбегне секакво зло. Освен тоа, великиот Методиј, постојано со своето слово, го поучуваше и бугарскиот цар Борис, - што (уште) од порано го направи свое духовно чедо и го привлече кон својот јазик. Царот Борис владееше во времето на византискиот цар Михаил и беше човек со здрав ум - наклонет кон благочестието. Во тоа време и неговиот народ почна да го прима светото крштение и да ја спознава вистинската благочестива вера на Троичниот Бог.<br />
<br />
Штом видоа дека тие што веруваа се множат и се раѓаат со вода и дух, а имаат потреба од духовна храна, тогаш светите браќа Кирил и Методиј, како што кажавме, ги создадоа буквите и ги преведоа Писмата на словенски јазик, за новородените Божји деца да растат духовно и да ја достигнат мерата на Христовата возраст. Откако се ослободи од скитската заблуда , “народот на словените и бугарите” Го позна вистинскиот Бог - Христос, (Јов. 14:6) и конечно во шестиот час од денот, по благоволението на Оној што ги повика (Гал. 1:15), влезе во Божјиот “виноград” (Мат. 20:1-7). А соединувањето на овој народ кон Божјата Христова Црква, беше во 6377 година од создавањето на светот, или 869 од Раѓањето на Христа. Така великиот Методиј непрестајно им даваше совети на кнезовите, упатувајќи ги кон благочестивиот живот, според чистото црковно учење, и во нивните души, како на царска скапоцена монета, го отпечатуваше чистото Евангелско Слово. Меѓутоа и тогаш имаше луѓе кои што хулеа и ги менуваа преданијата, што нашите отци ѝ ги предадоа на Божјата Црква. Примајќи го лажното учење од Франките - бидејќи тврдеа дека Светиот Дух излегува и од Синот, многумина си наштетија на своите души. <br />
<br />
Тогаш светителот се крена против нив, и час со зборовите на Евангелието - час со учењето на светите отци, го изобличи нивното мудрување и ја уништи гордоста и заблудата, што е спротивна на Божјиот разум. Тој мнозина убеди да Му се покорат на Христа (2Кор. 10:4,5) и ги преобрати од лажното кон вистинското учење. Тогаш од неговата уста, “како од голем воден извор”, извираше речта на Словото и поради тоа го нарекуваа “Божја уста”. Поради тоа соборот на верните секојдневно се умножуваше и Божјото слово растеше, како во апостолското време, кога се создаваше Христовата црква, или како што се случи во Давидовото време во стариот завет: “Давидовиот дом се издигнуваше а Сауловиот опаѓаше и крајно се намали”. Победени од силата на Словото на Вистината, наместо да се покаат и да Му се покорат на Евангелското учење, еретиците, вдахновени од таткото на лагата - ѓаволот, злосторнички го измачуваа светителот со безброј лукави дела и искушенија. Така со лукавство го придобија и Светополк, кој по Ростислав стана кнез на Моравија. Тој беше груб и не го разбираше доброто, робуваше на блудот и се валкаше во калта и тињата на нечистите дела. <br />
<br />
Исто како што мудруваше основачот на аномејската арес Евномиј, за да привлече кон себе што повеќе заблудени истомисленици, исто така, само во поинакво руво, направи и франкскиот народ. Сѐ да им се разреши на грешниците, да живеат без труд и мака - развратно и нечисто, само да се согласат со нивното изопачено учење. На тој начин тие меѓусебно си разменуваат: едниот - гној, другиот - кал, како достојни за трговија со таква нечистотија, при што и купеното е нечесно и откупот гнасен. <br />
Така Светополк, со своето развратно живеење, го помрачи својот ум и воопшто не им обрнуваше внимание на методиевите предупредувања. Напротив, тој кон него се однесуваше како кон непријател, зашто е речено: “Гнасното е благочестие за грешникот”. А какви ли благи зборови не му кажа високопреосвештениот на кнезот? И како ли не го заплашуваше? Правдата му ја докажуваше преку учењето на божествените писма и го советуваше, нив, да ги присвои како извор на животот и спасението. Зашто и самиот Господ учи дека животот се состои во проучувањето на Писмата. Така ни заповеда и големиот пророк Исаија: “да не црпиме вода од блатото на ересите, туку од изворите на спасението”. А за да го заплаши, му зборуваше дека ќе се погуби - и себе си и сите свои поданици, ако се соедини кон еретиците, зашто со тоа ќе стане лесен плен за непријателите. Бесчестието дури и да расцути малку, покасно самото ќе овене, за да се спречи злото. Светителот му прорече на кнезот, дека тоа “самопогубување” - набргу после својата смрт, ќе му се случи и нему и на неговиот народ. <br />
И навистина дури Методиј беше меѓу живите, ниту кнезот ја “исповедаше змијата, што како аспидово јајце се гнездеше во неговото срце”, ниту пак Божијото правосудие - во согласност со лукавството на Светополк, го крена својот бич на него. Иако Тоа го држеше својот лак затегнат, сеуште не пушташе стрела во лицето на непријателот, ниту го креваше мечот за удар. Но штом светителот се упокои, веднаш настапи злото. Кнезот ја симна маската на лицемерието, го откри своето бесрамие и како ненаситна блудница, се крена против христијаните, па даде наредба, тие на секаде да се прогонуваат. Тогаш и Бог не чекаше долго, да му отплати на кнезот, за сето зло, што тој го нанесуваше на Неговата Црква. А за тоа нешто подоцна. <br />
<br />
Високопреосвештениот Методиј, го извести кнезот за својата смрт, што требаше да настапи по три дена и со тоа последно опоменувачко пророштво, тој сакаше да ги потврди своите многубројни опомени, упатени кон него. Ако исполнетото предскажување го претставува како пророк, тогаш е јасно дека учењето, што тој го проповеда е Боговдахновено - но совеста на Светополк беше до крај помрачена. Пред својата смрт, тој ги собра своите ученици, по примерот на апостол Павле или поточно на самиот Исус Христос и со своите последни зборови, ги упатуваше и утврдуваше, да бидат трудољубиви во евангелските заповеди, спомнувајќи им за “бесценетото наследство”, што е многу поскапо од златото и скапоцените камења, а е подготвено за нивниот подвиг. Тој им рече:<br />
<br />
- Чеда мои! Вие знаете колку еретиците се трудат да го наметнат злото, да ги опијат ближните со нивниот отровен пијалок и да Го изопачат Божјото слово, користејќи ги најчесто филосовското мудрување и заплашувањето. Првото за по простите, а второто за плашливите. Но се надевам и се молам, вашите души да бидат добро запазени и од едното и од другото - ниту да бидете привлечени со филосовските препирки и празните лаги, ниту пак да се вознемируваат вашите срца од некаков страв, како што н# учи Светото Евангелие: “И не бојте се од оние што го убиваат телото, а душата не можат да ја убијат; туку бојте се повеќе од Оној, Кој може и душата и телото да ги погуби во пеколот! (Мат.10. 28). Бидејќи вие сте втемелени во “каменот” на апостолското верување и учење, на кој е изградена Црквата, Која што и вратите од пеколот нема да ја надвладеат, како што вети Владиката Христос (Мат. 16: 18). Укрепувајте ги слабите меѓу вас, “да го пазат преданието” (1Тим. 6:20) што го примивте од апостолите и светите отци, за што ќе одговарате на Судниот ден! Ете јас сѐ однапред ви кажав, но ако не ме послушате, станувате учесници во гревот. “Ви сведочам дека сум чист од крвта на сите, бидејќи не пропуштив да ви ја соопштам целокупната волја Божја (Дел.20:26-27)”, и слично на Езекил, како стражар бдеев на својата должност. Со големо внимание пазете на своите срца и срцата на вашите браќа! Зашто низ мрежа од замки ќе минувате и по бедемите на градските зидови ќе врвите. По мојата смрт, “меѓу вас ќе се втурнат лути волци, кои нема да го штедат стадото” (Дел.20:29), за да го повлечат со себе целиот народ во погибел, “но вие спротивставете се со тврда вера!” (Дел.5:9). Бог Отецот, Кој е над сите, и Бог Синот, Кој пред сите векови е роден од Него, и Бог Духот Свети, Кој исходи од Отецот, “да ве упати во секоја вистина” (Јов.16:13) и “да ве представи непорочни чеда Божји, во денот Христов, за моја пофалба” (Фил. 2:15,16). <br />
<br />
Откако го рече тоа и многу други нешта, тој го предаде својот дух на “ангелите, кои го чуваа на сите патишта” (Пс. 90:11), за сето време на неговото дваесет и четири годишно архиерејство, - кога со многу труд и мака (2Кор. 11:27), постигна спасение не само за себе, туку и за многу други, зашто деноноќно го правеше тоа, што е полезно за спасение на човечките души. За тоа сведочат многуте свештеници, ѓакони и ипоѓакони - околу двеста на број, што тој и ги остави на својата црква, кога се упокои. Првенци меѓу нив беа светите отци Горазд и Климент. Сепреподобниот Горазд, самиот Методиј во последните денови од својот живот, го постави за Архиепископ Моравски, а блажениот Климент, останувајќи до смртта верен на својот учител, беше еден од главните негови соработници.<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
* [http://agapi.mk/pohvalno-slovo-kiril-i-metodij/ ПОХВАЛНО СЛОВО ЗА СВЕТИТЕ И ПРЕСЛАВНИ УЧИТЕЛИ НА СЛОВЕНСКИОТ НАРОД од св. Климент Охридски]<br />
[[Категорија:Македонски светители]]<br />
[[Категорија:Избрани статии]]<br />
[[en:Cyril and Methodius]]<br />
[[es:Cyrilo y Metodio]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Cole72&diff=3648Корисник:Cole722016-05-13T06:49:07Z<p>Iacovibus: Создавање на корисничка страница на нов корисник.</p>
<hr />
<div>Roden 1972<br />
Hristijanin</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Cole72&diff=3649Разговор со корисник:Cole722016-05-13T06:49:07Z<p>Iacovibus: Добре дојдовте!</p>
<hr />
<div>'''Добре дојдовте на ''Православна-енциклопедија''!'''<br />
Се надеваме дека ќе придонесувате многу и квалитетно.<br />
Препорачуваме да ги прочитате [https://www.mediawiki.org/wiki/Special:MyLanguage/Help:Contents страниците за помош].<br />
Уште еднаш, добре дојдовте и пријатен престој! [[Корисник:Iacovibus|iacovibus]] ([[Разговор со корисник:Iacovibus|разговор]]) 06:49, 13 мај 2016 (UTC)</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Biljanajank30071971&diff=3647Разговор со корисник:Biljanajank300719712016-05-13T06:48:41Z<p>Iacovibus: Добре дојдовте!</p>
<hr />
<div>'''Добре дојдовте на ''Православна-енциклопедија''!'''<br />
Се надеваме дека ќе придонесувате многу и квалитетно.<br />
Препорачуваме да ги прочитате [https://www.mediawiki.org/wiki/Special:MyLanguage/Help:Contents страниците за помош].<br />
Уште еднаш, добре дојдовте и пријатен престој! [[Корисник:Iacovibus|iacovibus]] ([[Разговор со корисник:Iacovibus|разговор]]) 06:48, 13 мај 2016 (UTC)</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0&diff=3645Корисник:Коста2016-05-13T06:48:14Z<p>Iacovibus: Создавање на корисничка страница на нов корисник.</p>
<hr />
<div>Роден во Скопје 1956г.</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0&diff=3646Разговор со корисник:Коста2016-05-13T06:48:14Z<p>Iacovibus: Добре дојдовте!</p>
<hr />
<div>'''Добре дојдовте на ''Православна-енциклопедија''!'''<br />
Се надеваме дека ќе придонесувате многу и квалитетно.<br />
Препорачуваме да ги прочитате [https://www.mediawiki.org/wiki/Special:MyLanguage/Help:Contents страниците за помош].<br />
Уште еднаш, добре дојдовте и пријатен престој! [[Корисник:Iacovibus|iacovibus]] ([[Разговор со корисник:Iacovibus|разговор]]) 06:48, 13 мај 2016 (UTC)</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Sitnikoski&diff=3643Корисник:Sitnikoski2016-05-13T06:48:03Z<p>Iacovibus: Создавање на корисничка страница на нов корисник.</p>
<hr />
<div>Младен 1967 Охрид</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Sitnikoski&diff=3644Разговор со корисник:Sitnikoski2016-05-13T06:48:03Z<p>Iacovibus: Добре дојдовте!</p>
<hr />
<div>'''Добре дојдовте на ''Православна-енциклопедија''!'''<br />
Се надеваме дека ќе придонесувате многу и квалитетно.<br />
Препорачуваме да ги прочитате [https://www.mediawiki.org/wiki/Special:MyLanguage/Help:Contents страниците за помош].<br />
Уште еднаш, добре дојдовте и пријатен престој! [[Корисник:Iacovibus|iacovibus]] ([[Разговор со корисник:Iacovibus|разговор]]) 06:48, 13 мај 2016 (UTC)</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Blagoja&diff=3642Разговор со корисник:Blagoja2016-05-13T06:47:49Z<p>Iacovibus: Добре дојдовте!</p>
<hr />
<div>'''Добре дојдовте на ''Православна-енциклопедија''!'''<br />
Се надеваме дека ќе придонесувате многу и квалитетно.<br />
Препорачуваме да ги прочитате [https://www.mediawiki.org/wiki/Special:MyLanguage/Help:Contents страниците за помош].<br />
Уште еднаш, добре дојдовте и пријатен престој! [[Корисник:Iacovibus|iacovibus]] ([[Разговор со корисник:Iacovibus|разговор]]) 06:47, 13 мај 2016 (UTC)</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2&diff=3639Свети Григориј Богослов2015-06-04T12:16:03Z<p>Iacovibus: /* Житие */</p>
<hr />
<div>[[Image:Gregory the Theologian.jpg|right|thumb|Свети Григориј Богослов]]<br />
'''Свети Григориј Богослов''', познат и како Григориј Назијанзанин (иако тоа има всушност повеќе се однесува на неговиот татко) и Григориј Помладиот, е еден од најголемите богоносни отци и учители на светата [[Православна Црква]]. Неговиот спомен се празнува на 7 февруари (25 јануари), а преносот на неговите мошти на 1 февруари. Заедно со [[свети Василиј Велики]] и [[свети Јован Златоуст]], вброен е во светите Три Патријарси кои се празнуваат на [[12 февруари]]. Свети Григориј Богослов е исто така познат и како еден од [[Кападокиски отци|Кападокиските отци]].<br />
<br />
==Житие==<br />
<br />
Свети Григориј Богослов е роден околу 330 г. во гратчето Аријанз, Кападокија - Мала Азија. Неговиот татко, Григориј Назијанзин постариот во младоста припаѓал на малкупознатата [[секта]] испистарии, во која елементите на паганството биле помешани со јудаизмот: следбениците на тоа учење го отфрлале идолопоклонството и принесувањето жртви, но му се поклонувале на огнот и на светилата, ја почитувале саботата, но го отфрлале обрезанието. Подоцна, главно под влијание на сопругата, тој ја примил христијанската вера и им се обратил на отците на Никејскиот Собор во 325 година со молба да ја прими светата тајна Крштение, и бил крстен од [[архиепископ]]от Кападокиски Леонтиј. Набргу бил избран за [[презвитер]], а потоа и за епископ на Назијанз, како наследник на Леонтиј. Тој мошне долго управувал со [[епархија]]та, покажувајќи кроткост како пастир и строгост како администратор. Мајката на свети Григориј, Нона, не само што била сотрудничка, туку и предводничка на својот сопруг: потчинувајќи му се во семејните работи, таа му била „учителка“ на Григориј во побожноста. Таа постела и ги минувала вечерите во молитва, се занимавала со добротворна активност, станувајќи покровителка на вдовици и на сираци. Таа имала решавачка улога во христијанското воспитување на своите деца - Григориј помладиот, Кесариј и Горгониј. Според сведоштвото на самиот Григориј помладиот, тој се родил благодарение на мајчината [[молитва]]: таа силно сакала да има син, и за тоа горливо Го молела Бога, давајќи завет дека ќе Му го посвети својот првенец. Еднаш во сон таа го видела идното момче и го слушнала неговото име.<br />
<br />
Идниот светител стекнал блескаво образование, коешто започнало во Назијанз, кадешто Григориј учел заедно со Кесариј. Потоа тој го посетувал школото во „митрополијата на науките“ [[Кесарија Кападокиска]], каде што за прв пат се сретнал со [[свети Василиј Велики]]. Реториката ја изучувал во „палестинските школи коишто во тоа време биле во процут“, односно во Кесарија Палестинска. Григориј, исто така, „вкусил нешто од словесноста“ во Александрија, којашто ја нарекувал „лабораторија на сите науки“. Како во Александрија, така и порано во Кесарија Палестинска Григориј можел да се запознае со литературното наследство на Ориген, којшто предавал во двете училишта; во Александрија Григориј имал можност да се среќава со [[свети Атанасиј Велики]], а исто така и да слуша лекции на прочуениот егзегет Дидим. За време на своето обучување во кападокиските школи, Григориј морал да го мине курсот кој приближно соодветствува на денешното основно и средно образование. Наставата во почетната („граматичка“) школа вклучувала изучување на алфавитот и аритметиката, читање на глас, писмени вежби, учење напамет на фрагменти од делата на древните поети, пред сè на Хомер, толкување на научените текстови. Курсот на средното образование вклучувал во себе математика, геометрија, астрономија и теорија на музиката, кон што можеле да се додадат и други предмети, меѓу кои и медицната. Реториката и софистиката се однесувале на сферата на високото образование. Можно е да се претпостави дека во Кесарија Палестинска и во Александрија Григориј го започнал своето универзитетско образование, коешто потоа го продолжил во Атина. Љубовта на Григориј спрема ученоста, особено спрема словесните науки и философијата, била исто толку силна како и неговата предаденост на христијанската вера. Ценејќи ја високо античката култура, тој сепак на прво место ги ставил „вистинските науки“ т.е. христијанското учење.<br />
<br />
По враќањето во татковината, речиси против своја воља и по долго колебање, ракоположен е за презвитер во Назијанз од страна на татка си. На [[Пасха]] 362 г., ја превзема пастирската должност во градот, и во таа прилика го изговара знаменитото слово – „''Кон светата Пасха и за колебањето''“. Во екот на борбата со аријанската [[ерес]] поставен е за епископ по залагање на свети Василиј, а по неговата смрт, повикан е да го брани Православиео во Цариград, кадешто во тоа време непопречувано царувала ереста поткрепена од државната власт. Според зборовите на самиот свети Григориј – „Црквата беше без пастир, Доброто на сите страни се уништуваше, додека злото нараснуваше. Требаше да се плови ноќе, а никаде светилник.“ Според сопственото признание тој таму не наоѓа „паства, туку мали трагови или остатоци од паства, без било каков поредок, без надзор, без меѓи…“ Свети Григориј почнува да проповеда во приватен дом на некои свои роднини, кој подоцна го преуредува во храм под името „Анастасија“, во знак на воскресението на православието. Во таа прилика ги произнесува своите славни беседи „За богословието“. Аријанците под закрила на власта реагирале бурно. На свети Григориј му праќале убијци, толпата упаѓала во неговиот храм, го гаѓале со камења. А, згора на сè, неговите противници го обвинувале за нарушување на јавниот мир. Но конечно, благодарение на проповедничките усилби на свети Григориј Богослов, Православието торжествува во Константинопол и бидува укрепено на Вториот Вселенски собор од 381 г., во чијашто работа учествува и самиот тој.<br />
<br />
==Дела ==<br />
==Видете исто така==<br />
<br />
==Химнографија==<br />
<br />
===[[Тропар]]===<br />
: ''глас први''<br />
: Пастирското свирало на твоето Богословие <br />
: ги победи трубите на риторите,<br />
: бидејќи длабочините на духот ги истражи,<br />
: и убавината на говорот ти беше додадена.<br />
: Но, моли го Христа Бога, отче Григорие,<br />
: да бидат спасени нашите души.<br />
<br />
===[[Кондак]]===<br />
: ''глас трети''<br />
: Со твојот Богословски јазик риторските вештини ги разурна, славен,<br />
: со одеждата на православието, одгоре исткаена, ја украси Црквата,<br />
: која што и носејќи ја, со нас, твоите чеда, извикува:<br />
: радувај се, отче, на Богословието ум извонреден.<br />
<br />
== Извори ==<br />
* „Источните отци на IV-от век“, отец Георгиј Флоровски<br />
* „Животот и учењето на св. Григориј Палама“, епископ Иларион Алфеев<br />
<br />
==Надворешни врски==<br />
* [http://preminportal.com.mk/content/view/606/54/ Животниот пат на св. Григориј Богослов-Премин Портал]<br />
* [http://ortos.wordpress.com/2008/02/07/%d0%a1%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8%d1%82%d0%b5%d0%bb-%d0%93%d1%80%d0%b8%d0%b3%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98-%d0%91%d0%be%d0%b3%d0%be%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2/ Блог Свиток]<br />
<br />
[[Категорија:Епископи]]<br />
[[Категорија:Свети Отци]]<br />
<br />
[[en:Gregory the Theologian]]<br />
[[fr:Grégoire le Théologien]]<br />
[[ro:Grigorie Teologul]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2o%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5&diff=3638Правoславие2015-06-04T12:12:14Z<p>Iacovibus: /* Основни обележја */</p>
<hr />
<div>{{Никулец}}<br />
<center>''Оваа статија се занимава со православието (со мало п) како општ термин за означување на правилно верско убедување или пракса. <br />За повеќе информации за Православната Црква, погледнете ја статијата '''[[Вовед во Православие]]'''''.</center><br />
<br />
Православие, како термин доаѓа од старословенскиот збор православьнь, кој се формирал во 14 век, како превод на грчкиот збор ορθόδοξος, кој значи: оној кој правилно мисли, верува - правоверен, од грчки όρθός - прав, исправен, и δόξα - мислење, мисла. Во грчкиот јазик изведен е и глаголот όρθοδοξέω - да мислиш исправно, да имаш здраво мислење. Оттука е изведена и придавката ορθόδοξος, од која е изведен обликот Ορθοδοξία (ортодоксија) - правилна вера, или исправно мислење за верата. Со терминот православие се означува правилно теолошко или доктринско религиозно верување, определено од некое набљудувачко тело.<br />
<br />
== Историски пресек ==<br />
=== Рана Црква ===<br />
=== Вселенски собори ===<br />
=== Покрстување на Словените ===<br />
=== Расколот од 1054 година ===<br />
=== Обиди за унија ===<br />
=== Турско ропство ===<br />
=== Комунизам ===<br />
=== Современо православие ===<br />
<br />
== Основни обележја ==<br />
<br />
Православието начелно одбива да биде сметано за една од христијанските конфесии и деноминации, или своето учење да го поистовети со некаков конфесионален текст. Напротив, православните христијаните сметаат дека православието е самата вистина на [[Господ Исус Христос]] изразена преку соборноста, односно преку искуството на Црквата која пак, е вистинска заедница во Светиот Дух. Православието примарно се заснова на богопочитувањето на Бог Троица, а потоа на почитувањето на Богородица и Светите Отци. Според православието, Богородица е „почесна од херувимите и неспоредливо пославна од серафимите“. Светите Отци во православието се сметаат за сомолитвеници и помошници во човечкото општење со Бога; иконите претставуваат место на благодатно присуство и прозорци кон Небото. <br />
<br />
Православните богослужби (заеднички молитви, совршување на Свети тајни) се разновидни, обемни и сложени. <br />
<br />
Православието на моралот не гледа како на посебна филозофска област, туку моралот го изведува од догматиката, со што тој станува практична примена на догмите, односно начин на спасување на човековата душа. Целта на православниот морал е самиот Исус Христос.<br />
<br />
== Видете исто така ==</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2o%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5&diff=3637Правoславие2015-06-04T12:11:31Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>{{Никулец}}<br />
<center>''Оваа статија се занимава со православието (со мало п) како општ термин за означување на правилно верско убедување или пракса. <br />За повеќе информации за Православната Црква, погледнете ја статијата '''[[Вовед во Православие]]'''''.</center><br />
<br />
Православие, како термин доаѓа од старословенскиот збор православьнь, кој се формирал во 14 век, како превод на грчкиот збор ορθόδοξος, кој значи: оној кој правилно мисли, верува - правоверен, од грчки όρθός - прав, исправен, и δόξα - мислење, мисла. Во грчкиот јазик изведен е и глаголот όρθοδοξέω - да мислиш исправно, да имаш здраво мислење. Оттука е изведена и придавката ορθόδοξος, од која е изведен обликот Ορθοδοξία (ортодоксија) - правилна вера, или исправно мислење за верата. Со терминот православие се означува правилно теолошко или доктринско религиозно верување, определено од некое набљудувачко тело.<br />
<br />
== Историски пресек ==<br />
=== Рана Црква ===<br />
=== Вселенски собори ===<br />
=== Покрстување на Словените ===<br />
=== Расколот од 1054 година ===<br />
=== Обиди за унија ===<br />
=== Турско ропство ===<br />
=== Комунизам ===<br />
=== Современо православие ===<br />
<br />
== Основни обележја ==<br />
<br />
Православието начелно одбива да биде сметано за една од христијанските конфесии и деноминации, или своето учење да го поистовети со некаков конфесионален текст. Напротив, православните христијаните сметаат дека православието е самата вистина на [[Господ Исус Христос]] изразена преку соборноста, односно преку искуството на Црквата која пак, е вистинска заедница во Светиот Дух. Православието примарно се заснова на богопочитувањето на Бог Троица, а потоа на почитувањето на Богородица и Светите Отци. Според православието, Богородица е „почесна од херувимите и неспоредливо пославна од серафимите“. Светите Отци во православието се сметаат за сомолитвеници и помошници во човечкото општење со Бога; иконите претставуваат место на благодатно присуство и прозорци кон Небото. <br />
<br />
Православните богослужби (заеднички молитви, совршување на Свети тајни) се разновидни, обемни и сложени. <br />
<br />
Православието на моралот не гледа како на посебна филозофска област, туку моралот го изведува од догматиката, со што тој станува практична примена на догмите, односно начин на спасување на човековата душа. Целта на православниот морал е самиот Исус Христос.<br />
<br />
=== Видете исто така ===</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2o%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5&diff=3636Правoславие2015-06-04T12:10:41Z<p>Iacovibus: /* Историски пресек */</p>
<hr />
<div>{{Никулец}}<br />
<center>''Оваа статија се занимава со православието (со мало п) како општ термин за означување на правилно верско убедување или пракса. <br />За повеќе информации за Православната Црква, погледнете ја статијата '''[[Вовед во Православие]]'''''.</center><br />
<br />
Православие, како термин доаѓа од старословенскиот збор православьнь, кој се формирал во 14 век, како превод на грчкиот збор ορθόδοξος, кој значи: оној кој правилно мисли, верува - правоверен, од грчки όρθός - прав, исправен, и δόξα - мислење, мисла. Во грчкиот јазик изведен е и глаголот όρθοδοξέω - да мислиш исправно, да имаш здраво мислење. Оттука е изведена и придавката ορθόδοξος, од која е изведен обликот Ορθοδοξία (ортодоксија) - правилна вера, или исправно мислење за верата. Со терминот православие се означува правилно теолошко или доктринско религиозно верување, определено од некое набљудувачко тело.<br />
<br />
== Историски пресек ==<br />
=== Рана Црква ===<br />
=== Вселенски собори ===<br />
=== Покрстување на Словените ===<br />
=== Расколот од 1054 година ===<br />
=== Обиди за унија ===<br />
=== Турско ропство ===<br />
=== Комунизам ===<br />
=== Современо православие ===<br />
<br />
== Основни обележја ==<br />
<br />
Православието начелно одбива да биде сметано за една од христијанските конфесии и деноминации, или своето учење да го поистовети со некаков конфесионален текст. Напротив, православните христијаните сметаат дека православието е самата вистина на [[Господ Исус Христос]] изразена преку соборноста, односно преку искуството на Црквата која пак, е вистинска заедница во Светиот Дух. Православието примарно се заснова на богопочитувањето на Бог Троица, а потоа на почитувањето на Богородица и Светите Отци. Според православието, Богородица е „почесна од херувимите и неспоредливо пославна од серафимите“. Светите Отци во православието се сметаат за сомолитвеници и помошници во човечкото општење со Бога; иконите претставуваат место на благодатно присуство и прозорци кон Небото. <br />
<br />
Православните богослужби (заеднички молитви, совршување на Свети тајни) се разновидни, обемни и сложени. <br />
<br />
Православието на моралот не гледа како на посебна филозофска област, туку моралот го изведува од догматиката, со што тој станува практична примена на догмите, односно начин на спасување на човековата душа. Целта на православниот морал е самиот Исус Христос.</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&diff=3635Света Литургија2015-06-04T12:08:22Z<p>Iacovibus: /* Надворешни врски */</p>
<hr />
<div>{{Литургија}}<br />
'''Света Литургија''' (гр. λειτουργια, лат. ministerium, officium, јавна служба, служење или јавно дело, свештеничка служба во храм), во современиот Православен речник Литургијата има потесно значење и со неа се именува чинот на евхаристичка служба, или чин на [[Свети Тајни|Светата Тајна]] на Тајните – [[Света Евхаристија]] или Свeта Причест. Таа е основна и обврзителна дејност на Црквата. Како молитва, ова богослужение се разликува и е пред сите други молитви. Божествената Литургија е црковно дејство на собраните од Бога за служење, за молитва, за слушање на Словото, за поучување во заповедите Божји, за предавање на себеси во благодарност на [[Бог Отец|Бога Отецот]] и за стекнување на живо искуство на Неговото Царство преку Светата Причест на Неговиот [[Господ Исус Христос|Син]], Кој со [[Светиот]] Дух веќе присуствува во нас. <br />
<br />
Во секој смисол, Литургијата е празник на верата, прославување на дарот на познанието на Пресветата Троица и повторена потврда на новиот живот кој доаѓа од Троичниот Бог. Како што самиот [[Свети Василиј Велики|св. Василиј Велики]] вели: „Патот кон богопознанието се вознесува од едниот Дух преку едниот Син кон едниот Отец. Истовремено, природната добрина, неразделната светост и царското достојание доаѓа кон нас од Отецот преку едниот Единородниот Син кон Духот.“ Секое богослужение - како лично, така и заедничко, е упатено на Отецот преку Синот во Светиот Дух, Кој заедно со нашите духови сведочи дека сме Божји деца, сонаследници Христови, и повикуваме „Авва, Отче!“ (Рим. 8,15-17)<br />
<br />
== Делови на Светата Литургија ==<br />
[[Image:Liturgija.jpg|right|thumb|Света Литургија]]<br />
Литургијата се состои од три делови: '''проскомидија''', '''литургија на огласените''' и '''литургија на верните'''. <br />
<br />
=== Проскомидија ===<br />
<br />
На проскомидијата (принесувањето), верниците носат леб и вино, елементи за свршување на Светата Литургија, со молба да бидат споменати во текот на Литургијата. Од лебовите (просфори) и од виното, свештеникот принесува принос, како Жртва во спомен на страданијата на Господа Исуса Христа, Јагнето принесено на крст поради очистување на гревовите на светот, потоа во спомен на славната Владетелка наша Богородица и секогаш Дева Марија, потоа во спомен на пророците, апостолите, големите вселенски учители и ерарси, мачениците и маченичките, преподобните отци и мајки, светите бесребреници, светите богоотци Јоаким и Ана и сите светии, и на светиот отец чијашто Литургија се врши; потоа за здравје и спасение на живите, за спомен и простувње на гревовите на покојните и сите свети коишто умреле со надеж на воскресението и животот вечен.<br />
<br />
=== Литургија на огласените ===<br />
<br />
Литургијата на огласените или катикумените (тие коишто се подготвувале да го примат Светот Крштевање) се состоела од пеење псалми, читање на Светото Писмо од двата Завети, од проповед и молитви за огласените и покајниците. На овој дел можеле да присуствуваат и некрстените за да можат да ја запознаат верата. Но, тие стоеле во пронаосот и при повикот на свештеникот: ''огласени излезете'', морале да излезат од црквата. <br />
<br />
=== Литургија на верните ===<br />
<br />
Делот од богослужбата што се вика Литургија на верните се состои од принесување на благодарната Жртва која што верниците ја принесуваат на Бога во спомен на смртта на Неговиот Син. На неа можеле да останат само оние кои веќе биле крстени, т.е. верниците, и оттука доаѓа и името на овој дел. <br />
<br />
На крајот од Литургијата се дели анафора (антидор) на сите, дури и на оние кои не биле на оваа богослужба, како знак на заедништво со Црквата, обичај што води потекло од првобитните заеднички трпези – ''агапе''.<br />
<br />
== Значење ==<br />
<br />
Литургијата има богатство на значења. Таа е '''''собирање на заедницата и заедничарење'''''. Ова празнување е заеднично. Христос е наш домаќин, и нè повикува на гозба. Тој Самиот ни даде упатства како да бидеме и живееме заедно, како на пример: „''Каде што се двајца или тројца собрани во мое име, тука и јас сум меѓу нив.''“ Затоа во таа заеднива пред Христа исчезнуваат разликите. <br />
<br />
Литургијата е гозба. Тука на верниците им се понудува Христовото тело. Значи, Христос не е само Домаќин, туку и Храна. Телото и крвта се Христос, ние Го примаме Христа. Тоа јадење и пиење нè соединува со Христа, и меѓусебно.<br />
<br />
== Литургијата во Новиот Завет ==<br />
<br />
Постојат суштински показатели за значењето на јавното богослужење и евхаристиската литургиска пракса во Нoвиот Завет. Така на пример, врската помеѓу служењето на Евхаристија и проповедањето на Евангелието е дадена во Првото послание на св. апостол Павле (1.Кор.11,26); прикажана е врската помеѓу Евхаристијата и Црквата (1.Кор.10,17), жртвениот аспект на самата Литургија (Евр.13,15). Литургијата во [[Нов Завет|Новиот Завет]] е посочена како богослужење во храмот, каде „секој [[свештеник]] стои секој ден, служејќи и принесувајќи мнгупати едни и исти жртви“ (Евр.10,11) и каде се врши секоја верска служба. Оттука, учениците литургувале на Бога (Дела 13,2), апостолот се нарекува себеси „литургичар“ Христов (Рим.15,16), додека ангелите се „литургиски (службени) духови“ (Евр.1,14)<br />
<br />
== Литургијата како Жртва ==<br />
<br />
За повеќе видете: [[Света Евхаристија]]<br />
<br />
Жртвите постојат уште од Стариот Завет, и тоа како крвни жртви, при кои се принесувале: овци, кози, грлици и гулаби, и бескрвни: класови, брашно, зејтин, темјан, леб и вино. Според својата цел, пак, тие се делеле на жртви сепаленици (за грев и кривица) и жртви на мир и спасение (жртви на фалење и благодарност).<br />
<br />
Старозаветните жртви не можеле да ја отстранат вината на прародителскиот грев, иако биле заповедани од Бога. Тие биле само знаци и символи кои укажуваат дека човекот пред Бога е грешен и треба да копнее за искупување, и го наговестувале тоа што требало да се случи во иднината, т.е. големата Жртва на помирувањето – Господ Исус Христос. И токму тоа што жртвите на Стариот Завет не успеале да го сторат, беше остварено преку жртвувањето на Агнецот Божји, овоплотениот и единородниот Син Божји.<br />
<br />
== Литургијата во животот на Православните ==<br />
<br />
Православните ја извршуваат Божествената Литургија во недела, денот што истовремено го означува првиот и последниот ден на создавањето, или осмиот ден како што тој се вика во Светото Предание. Неделата е денот на Христовото воскресение од мртвите, денот на судот и Божјата победа, Денот Господов, кој уште сега, во животот на овој свет, го открива присуството и силата на Царството што доаѓа. На руски, недела се вика воскресение.<br />
<br />
Освен во неделите, Литургијата се служи и во празнични денови, а во манастирите, соборните храмови и во некои поголеми парохиски цркви, таа се служи и почесто. Како заедничко дело на народот Божји, Литургијата може да се служи само еднаш во денот. Во неа се собираат сите членови на црковната општина на чело со пастирот, дури и малите деца и доенчињата, кои од денот на нивното крштевање имаат потполно учество во литургиското причестување. Секогаш сите, секогаш заедно - таква е традиционалната православна определба на Божествената Литургија.<br />
<br />
Оваа служба не може да се смета просто само како една од многуте, или како акт на лична добродетелност, дури ни само како молитва или како една од тајните. Божествената Литургија е единствена, општа тајна на суштината на Црквата - како на земјата така и на небото. Христијанинот не може да се смета за Православен, ако не живее литургиски. Светата Литургија и богослужењето не се просто само „шанса”, нешто што е во програмата на неговиот живот, туку таа е живоносен калем на кој се калеми и кој го преобразува севкупниот негов живот. Светата Литургија е нашиот центар, основа, почеток и крај. Само во светата евхаристија човекот станува вистински човек, значи, битие според иконата Божја.<br />
<br />
Кога православните се накалемуваат на литургискиот дух на општожителството, кој всушност е литургискиот дух на Православието, тогаш се спасуваат од силните и разорни струи на светот. Живеењето според светот, всушност, е обид животот да се организира надвор од литургијата и Црквата.<br />
<br />
Принесувајќи се себеси и сè друго принесувајќи со Христа на Бога, човекот дејствува како битие според иконата Божја. На тој начин, човекот навистина станува човек.<br />
<br />
== Видете исто така==<br />
<br />
* Литургија на св. Јован Златоуст ([[Златоустова Литургија]])<br />
* Литургија на св. Василиј Велики ([[Василиева Литургија]])<br />
* Литургија на св. апостол Јаков брат Господен ([[Јаковова Литургија]]) <br />
* Литургија на св. Григориј папа Римски Двоеслов ([[Преждеосветена Литургија]])<br />
* Литургија на св. апостол Марко<br />
<br />
<br />
==Извори==<br />
*Тајне вјере и живота, д-р. Јустин Поповиќ, Крњево, 1877<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
*[http://www.saintsconstantineandelena.org/Liturgy/liturgy1.htm Orthodox Tradition and the Liturgy] Вовед во Литургија<br />
*[http://www.saintjonah.org/services/sluzhebniks.htm Служебници]<br />
*[http://ortos.wordpress.com/2007/06/06/Света-Литургија/ Блог Свиток]<br />
<br />
[[Категорија: Литургика]]<br />
[[Категорија:Избрани статии]]<br />
<br />
[[en:Divine Liturgy]]<br />
[[ro:Sfânta Liturghie]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2o%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5&diff=3634Правoславие2015-06-04T11:43:35Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>{{Никулец}}<br />
<center>''Оваа статија се занимава со православието (со мало п) како општ термин за означување на правилно верско убедување или пракса. <br />За повеќе информации за Православната Црква, погледнете ја статијата '''[[Вовед во Православие]]'''''.</center><br />
<br />
Православие, како термин доаѓа од старословенскиот збор православьнь, кој се формирал во 14 век, како превод на грчкиот збор ορθόδοξος, кој значи: оној кој правилно мисли, верува - правоверен, од грчки όρθός - прав, исправен, и δόξα - мислење, мисла. Во грчкиот јазик изведен е и глаголот όρθοδοξέω - да мислиш исправно, да имаш здраво мислење. Оттука е изведена и придавката ορθόδοξος, од која е изведен обликот Ορθοδοξία (ортодоксија) - правилна вера, или исправно мислење за верата. Со терминот православие се означува правилно теолошко или доктринско религиозно верување, определено од некое набљудувачко тело.<br />
<br />
== Историски пресек == <br />
== Основни обележја ==<br />
<br />
Православието начелно одбива да биде сметано за една од христијанските конфесии и деноминации, или своето учење да го поистовети со некаков конфесионален текст. Напротив, православните христијаните сметаат дека православието е самата вистина на [[Господ Исус Христос]] изразена преку соборноста, односно преку искуството на Црквата која пак, е вистинска заедница во Светиот Дух. Православието примарно се заснова на богопочитувањето на Бог Троица, а потоа на почитувањето на Богородица и Светите Отци. Според православието, Богородица е „почесна од херувимите и неспоредливо пославна од серафимите“. Светите Отци во православието се сметаат за сомолитвеници и помошници во човечкото општење со Бога; иконите претставуваат место на благодатно присуство и прозорци кон Небото. <br />
<br />
Православните богослужби (заеднички молитви, совршување на Свети тајни) се разновидни, обемни и сложени. <br />
<br />
Православието на моралот не гледа како на посебна филозофска област, туку моралот го изведува од догматиката, со што тој станува практична примена на догмите, односно начин на спасување на човековата душа. Целта на православниот морал е самиот Исус Христос.</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&diff=3633Православна-енциклопедија:За Православна-енциклопедија2015-06-04T11:33:24Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>[[Православна-енциклопедија:Добредојдовте|Добредојдовте]]! Мило ни е што сте на страниците на првата Православна енциклопедија на македонски јазик, OrthodoxWiki. Проектот за Православната енциклопедија OrthodoxWiki започна во ноември 2004 година на англиски јазик, и до сега има неколку локализации, и тоа на: арапски, бугарски, грчки, француски, италијански, португалски, романски, руски, српски, тагалошки и шпански јазик. <br />
<br />
Македонската локализација на Православната Енциклопедија започна во јули ’2007 година. <br />
<br />
__NOTOC__<br />
<br />
==Што е OrthodoxWiki?==<br />
* OrthodoxWiki е Вики.<br />
* OrthodoxWiki е заедница. Личните страни и мислења се добредојдени сè додека се правилно обележани и се наоѓаат на правилно место. <br />
* OrthodoxWiki е место каде Православните Христијани можат да го делат своето знаење и своите преспективи. <br />
* OrthodoxWiki е меѓународна. <br />
* OrthodoxWiki е сеправославна. <br />
* OrthodoxWiki е енциклопедија која се стреми да создаде статии кои можат да бидат користени слободно (со наведување на извор), посебно за православно образование. <br />
* OrthodoxWiki има најразлична публика; претставува извор за неправославниот и православниот клир и верници. <br />
* OrthodoxWiki е форум за дискусија со посебно внимание врз развојот на документација која би помогнала да се разјаснат / правилно изразат, артикулираат некои основни работи од црковниот живот. <br />
* OrthodoxWiki има [[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување (неутрална гледна точка)|специфични предубедувања]].<br />
<br />
Иако OrthodoxWiki содржи голем број на надворешни врски (врски кон надворешни страни), има за цел да биде нешто повеќе од уреден директориум. Енциклопедиските статии се сметаат за доста важен дел на оваа заедница. Основниот аспект на сето ова би било зајакнување на "[http://www.co-i-l.com/coil/knowledge-garden/kd/ke_4_biz.shtml градинатa на знаењето]" на самото Православие. <br />
<br />
Предноста на OrthodoxWiki се согледува во начинот на кој потешките и конфликтни теми се разработуваат, изразени преку описни „за“ и „против“ формати, заокружени со општ преглед на различни мислители и нивните сфаќања и поимања. Цврст и описен преглед на некои од овие контроверзи не постои на некои јазици. Во случај на недоразбирање, OrthodoxWiki ги охрабрува своите соработници да се насочат кон конструктивен разговор на критичните аспекти и теми кои тежнеат, и всушност успеваат да ги поделат Православните Христијани.<br />
<br />
==Што не е OrthodoxWiki==<br />
* '''Не е црковно тело.'''<br />
* '''Не е официјален гласник на Православието;''' со други зборови, OrthodoxWiki се гледа себеси како корисник на слободата на печатот загарантирана од државата каде што е лоциран серверот.<br />
* '''Не е замена за вашиот свештеник или епископ.''' <br />
* '''Не е совршена;''' работата на OrthodoxWiki сè уште е во тек. Работата на OrthodoxWiki е заеднички труд, што значи дека не секој член на заедницата нужно се согласува со секој став искажан во секоја статија. Истовремено, работиме напорно за да овозможиме дека на оваа енциклопедија не се наоѓа никаков еретички материјал. Ги охрабруваме соработниците да овозможат листа на извори и документи поврзани со статијата која ја уредуваат. Во секој случај, не сме во можност да ја увидиме секоја грешка, без разлика дали е намерна или ненамерна. Доколку увидите такво нешто, слободно пристапете и поправете го. Уште повеќе, може да ја искористите страната за дискусија и да ги наведете причините поради кои не се согласувате со определениот став. <br />
* '''Не е бојно поле'''; слободни сте да го искажете вашето мислење, но не и да се заканувате, или да ги вознемирувате и прогонувате соработниците со чиешто мислење не се согласувате. Напротив, ние го поддржуваме интелигентниот пристап и дискусијата водена на културен начин. <br />
* '''Не е Википедија.''' Иако во голема мера се заснова на структурата на Википедија, го користи истиот софтвер и има доста врски кон неа, OrthodoxWiki на ниту еден поинаков начин не е поврзана со Википедија или Фондацијата „Википедија“. <br />
<br />
==Предубедувања на OrthodoxWiki==<br />
Видете тука: [[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување (неутрална гледна точка)]].<br />
<br />
==Важни страни==<br />
*[[Православна-енциклопедија:Портал]]<br />
<br />
Логото на OrthodoxWiki беше дизајнирано и донирано од [[User:HappyGrevling|Zander]]. Сите права се задржани и им припаѓаат на OrthodoxWiki и нејзиниот администратор. <br />
<br />
[[Категорија:OrthodoxWiki]]<br />
<br />
[[ar:ارثوذكس ويكي:حول]]<br />
[[bg:Дверия:За ПРАВОСЛАВНА ЕНЦИКЛОПЕДИЯ "ДВЕРИ"]]<br />
[[el:OrthodoxWiki:Περί του Εγχειρήματος]]<br />
[[en:OrthodoxWiki:About]]<br />
[[es:OrthodoxWiki:Acerca de]]<br />
[[fr:OrthodoxWiki:À propos]]<br />
[[ro:OrthodoxWiki:Despre]]<br />
[[ru:Православная-Летопись:Описание]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%98%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%82%D0%B5&diff=3632Православна-енциклопедија:Добредојдовте2015-06-04T11:26:39Z<p>Iacovibus: /* Добредојдовте во Православната енциклопедија! */</p>
<hr />
<div>==Добредојдовте во Православната енциклопедија!==<br />
<br />
Здраво, '''[[User:{{PAGENAME}}|{{PAGENAME}}]]''', и [[Православна-енциклопедија:Добредојдовте|добредојдовте]] на '''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|OrthodoxWiki]]'''!<br />
<br />
Ви благодариме на помошта. Се надеваме дека ќе ви се допадне ова место и ќе одлучите да останете тука. Ве молиме имајте предвид дека Православната енциклопедија е во постојан развој, па не баш се` работи како треба. Но, вие сте тука за да помогнете.<br />
<br />
'''Православната енциклопедија''' е енциклопедија за Православното Христијанство, уредувана од заедницата. Статиите се креирани и поправани од нашите членови. Сè што правиме е предмет на прегледување и преправање. Резултат на овој процес е вистински консензуален производ, каде секој заинтересиран соработник придонесува со своето знаење.<br />
<br />
Не грижете се да не расипете нешто или пак направите нешто погрешно. Другите уредници се тука, и ќе бидат навистина среќни да ви помогнат Вам и на вашата статија.<br />
<br />
<br />
{| cellpadding="10" cellspacing="5" align="center" border="2" style="background: #f9f9f9"<br />
|- <br />
! width=150 | '''За новите корисници'''<br />
! width=175 | '''За соработниците'''<br />
! width=300 | '''Важни забелешки'''<br />
|-<br />
| '''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|За Православната енциклопедија]]<br>[[Православна-енциклопедија:ЧПП|Често Поставувани Прашања (ЧПП)]]<br>[[Православна-енциклопедија:Портал|Портал на заедницата]]<br>[[Православна-енциклопедија:Трпеза|Трпеза]]<br>[[Специјални:Listusers|Листа на корисници]]<br>[[Специјални:Listadmins|Листа на администратори]]<br>[[Православна-енциклопедија:Вести|OrthodoxWiki Вести]]<br />
| '''[[:Категорија:Помош|Помош]]<br>[[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување|Упатство за уредување статии]]<br>[[Православна-енциклопедија:Авторски права|Авторски права]]<br>[[:en:Help:Image licenses|Лиценци за слики]]'''<br />
| '''Ве молиме''' внимателно прочитајте го делот на Православната енциклопедија кој го содржи упатството за уредување статии насловен '''[[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување|Упатство за уредување статии (Неутрална гледна точка)]]'''. <br><br>Исто така, имајте на ум дека другите соработници тргнуваат од препоставката дека сте го прочитале целото Упатство за уредување (нашиот водич за уредување). Доколку се прашувате зошто некоја промена е избришана, статија е преименувана или било каква друга промена е направена од страна на некој друг соработник или администратор, проверете во Упатството. <br />
|}<br />
<br />
<br />
Исто така, би ве замолиле да одвоите малку од вашето време и да ја уредите вашата корисничка страна, едноставно кликнувајќи на вашето име тука '''[[User:{{PAGENAME}}]]'''. Така ќе знаеме нешто повеќе за вас. Чувствувајте се слободни и да додадете ваша слика во [[:en:OrthodoxWiki:User gallery|корисничката галерија]].<br />
<br />
Но, '''ако испраќате слики''', ве молиме тоа да биде легално и според '''[[:en:Help:Image licenses|политиката на Православната енциклопедија]]'''. Не придржувањето кон правилата може да резултира со бришење на сликите без било какво претходно предупредување.<br />
<br />
Ако сакате да експериментирате со wiki-то, тоа слободно можете да го правите во [[:en:OrthodoxWiki:Sandbox|песокот]].<br />
<br />
Меѓу другото, во Разговорите и другите дискусиони страни можете да се потпишувате со внесување на три тилди (&#126;&#126;&#126;). Четирите тилди (&#126;&#126;&#126;&#126;) ќе се заменуваат со вашето име и тековниот датум. Ве молиме потпишувајте ги вашите коментари во Разговорите, за секој да може да знае кој ги оставил.<br />
<br />
Пред да можете да уредувате страници ќе треба да ја потврдите вашата е-пошта. Не грижете се, ние ја почитуваме вашата приватност, затоа, вашата е-пошта нема да биде достапна никому освен на администраторите.<br />
<br />
Ако имате имате некои прашања, проверете дали се одговорени на [[:en:Help:Contents|страниците за помош]]. Ако не се, поставете прашање на [[:en:OrthodoxWiki:Questions|страниците за прашања]], или пак поставете ми го прашањето мене на мојата страница за Разговор.<br />
<br />
Се надеваме дека ќе уживате во градењето на оваа ециклопедија, земајќи дел во нашата заедница.</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%98%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%82%D0%B5&diff=3631Православна-енциклопедија:Добредојдовте2015-06-04T11:25:58Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>==Добредојдовте во Православната енциклопедија!==<br />
<br />
Здраво, '''[[User:{{PAGENAME}}|{{PAGENAME}}]]''', и [[Православна-енциклопедија:Добредојдовте|добредојдовте]] на '''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|OrthodoxWiki]]'''!<br />
<br />
Ви благодариме на помошта. Се надеваме дека ќе ви се допадне ова место и ќе одлучите да останете тука. Ве молиме имајте предвид дека Православната енциклопедија е во постојан развој, па не баш се` работи како треба. Но, вие сте тука за да помогнете.<br />
<br />
'''Православната енциклопедија''' е енциклопедија за Православното Христијанство, уредувана од заедницата. Статиите се креирани и поправани од нашите членови. Сè што правиме е предмет на прегледување и преправање. Резултат на овој процес е вистински консензуален производ, каде секој заинтересиран соработник придонесува со своето знаење.<br />
<br />
Не грижете се да не расипете нешто или пак направите нешто погрешно. Другите уредници се тука, и ќе бидат навистина среќни да ви помогнат Вам и на вашата статија.<br />
<br />
<br />
{| cellpadding="10" cellspacing="5" align="center" border="2" style="background: #f9f9f9"<br />
|- <br />
! width=150 | '''За новите корисници'''<br />
! width=175 | '''За соработниците'''<br />
! width=300 | '''Важни забелешки'''<br />
|-<br />
| '''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|За Православната енциклопедија]]<br>[[Православна-енциклопедија:ЧПП|Често Поставувани Прашања (ЧПП)]]<br>[[Православна-енциклопедија:Портал|Портал на заедницата]]<br>[[Православна-енциклопедија:Трпеза|Трпеза]]<br>[[Специјални:Listusers|Листа на корисници]]<br>[[Специјални:Listadmins|Листа на администратори]]<br>[[Православна-енциклопедија:Вести|OrthodoxWiki Вести]]<br />
| '''[[:Категорија:Помош|Помош]]<br>[[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување|Упатство за уредување статии]]<br>[[Православна-енциклопедија:Авторски права|Авторски права]]<br>[[:en:Help:Image licenses|Лиценци за слики]]'''<br />
| '''Ве молиме''' внимателно прочитајте го делот на Православната енциклопедија кој го содржи[[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување|Упатството за уредување статии]] насловен '''[[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување|Упатство за уредување статии (Неутрална гледна точка)]]'''. <br><br>Исто така, имајте на ум дека другите соработници тргнуваат од препоставката дека сте го прочитале целото Упатство за уредување (нашиот водич за уредување). Доколку се прашувате зошто некоја промена е избришана, статија е преименувана или било каква друга промена е направена од страна на некој друг соработник или администратор, проверете во Упатството. <br />
|}<br />
<br />
<br />
Исто така, би ве замолиле да одвоите малку од вашето време и да ја уредите вашата корисничка страна, едноставно кликнувајќи на вашето име тука '''[[User:{{PAGENAME}}]]'''. Така ќе знаеме нешто повеќе за вас. Чувствувајте се слободни и да додадете ваша слика во [[:en:OrthodoxWiki:User gallery|корисничката галерија]].<br />
<br />
Но, '''ако испраќате слики''', ве молиме тоа да биде легално и според '''[[:en:Help:Image licenses|политиката на Православната енциклопедија]]'''. Не придржувањето кон правилата може да резултира со бришење на сликите без било какво претходно предупредување.<br />
<br />
Ако сакате да експериментирате со wiki-то, тоа слободно можете да го правите во [[:en:OrthodoxWiki:Sandbox|песокот]].<br />
<br />
Меѓу другото, во Разговорите и другите дискусиони страни можете да се потпишувате со внесување на три тилди (&#126;&#126;&#126;). Четирите тилди (&#126;&#126;&#126;&#126;) ќе се заменуваат со вашето име и тековниот датум. Ве молиме потпишувајте ги вашите коментари во Разговорите, за секој да може да знае кој ги оставил.<br />
<br />
Пред да можете да уредувате страници ќе треба да ја потврдите вашата е-пошта. Не грижете се, ние ја почитуваме вашата приватност, затоа, вашата е-пошта нема да биде достапна никому освен на администраторите.<br />
<br />
Ако имате имате некои прашања, проверете дали се одговорени на [[:en:Help:Contents|страниците за помош]]. Ако не се, поставете прашање на [[:en:OrthodoxWiki:Questions|страниците за прашања]], или пак поставете ми го прашањето мене на мојата страница за Разговор.<br />
<br />
Се надеваме дека ќе уживате во градењето на оваа ециклопедија, земајќи дел во нашата заедница.</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Cole&diff=3629Корисник:Cole2015-06-04T11:23:13Z<p>Iacovibus: Создавање на корисничка страница со биографија на новиот корисник.</p>
<hr />
<div>Roden 1972 <br />
Hristijanin</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Cole&diff=3630Разговор со корисник:Cole2015-06-04T11:23:13Z<p>Iacovibus: Добредојдовте!</p>
<hr />
<div>'''Добредојдовте на ''Православна-енциклопедија''!'''<br />
Се надеваме дека ќе придонесувате многу и квалитетно.<br />
Препорачуваме да ги прочитате [[Help:Содржина|страниците за помош]].<br />
Уште еднаш, добредојдовте и пријатен провод! [[Корисник:Iacovibus|iacovibus]] 04:23, 4 јуни 2015 (PDT)</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3626Парабола2015-03-24T21:37:48Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>{{никулец}}<br />
<br />
'''Парабола''' се нарекува кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите.<br />
<br />
== Новозаветни параболи ==<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| О сеятеле<br />
| Мт. 13:3-23; Мк. 4:3-8; Мк. 4:14-20; Лк. 8:5-8; Лк. 8:11-15<br />
|-<br />
| О добром семени и о плевелах<br />
| Мт. 13:24-30; Мт. 13:36-43<br />
|-<br />
| О зерне горчичном<br />
| Мт. 13:31-32<br />
|-<br />
| О закваске<br />
| Мт. 13:33<br />
|-<br />
| О сокровище, скрытом на поле<br />
| Мт. 13:44<br />
|-<br />
| О купце, ищущем хорошего жемчуга<br />
| Мт. 13:45-46<br />
|-<br />
| О неводе, закинутом в море<br />
| Мт. 13:47-50<br />
|-<br />
| О немилосердном должнике<br />
| Мт. 18:23-35<br />
|-<br />
| О работниках в винограднике<br />
| Мт. 20:1-16<br />
|-<br />
| О двух сыновьях<br />
| Мт. 21:28-31<br />
|-<br />
| О злых виноградарях<br />
| Мт. 21:33-41; Мк. 12:1-9; Лк. 20:9-16<br />
|-<br />
| Притча о благоразумном рабе<br />
| Мт. 24:45-51<br />
|-<br />
| О десяти девах <br />
| Мт. 25:1-13<br />
|-<br />
| О талантах <br />
| Мт. 25:14-30 Лк. 19:11-28<br />
|-<br />
| О семени, возрастающем в земле неприметным образом <br />
| Мк. 4:26-29<br />
|-<br />
| О двух должниках <br />
| Лк. 7:41-43<br />
|-<br />
| О добром самарянине <br />
| Лк. 10:25-37<br />
|- <br />
| О человеке, просящем хлеба в полночь у своего друга <br />
| Лк. 11:5-8<br />
|-<br />
| О неразумном богаче <br />
| Лк. 12:16-21<br />
|- <br />
| O неплодной смоковнице в винограднике <br />
| Лк. 13:6-9<br />
|-<br />
| О брачном пире <br />
| Мт. 22:1-14; Лк. 14:16-24<br />
|-<br />
| О заблудившейся овце <br />
| Мт. 18:12-14; Лк. 15:3-7<br />
|-<br />
| О потерянной драхме <br />
| Лк. 15:8-10<br />
|-<br />
| О блудном сыне <br />
| Лк. 15:11-32<br />
|-<br />
| О неверном домоправителе <br />
| Лк. 16:1-9<br />
|-<br />
| О богаче и Лазаре <br />
| Лк. 16:19-31<br />
|-<br />
| О работнике пришедшем с поля <br />
| Лк. 17:7-10<br />
|-<br />
| О неправедном судии <br />
| Лк. 18:1-8<br />
|-<br />
| О фарисее и мытаре <br />
| Лк. 18:9-14<br />
|- <br />
| О десяти минах <br />
| Лк. 19:11-27<br />
|-<br />
| Притча о смоковнице и деревьях <br />
| Мт. 24:32-35; Мк. 13:28-31; Лк. 21:29-31<br />
|-<br />
| О добром пастыре и наёмнике <br />
| Јн. 10:1-16<br />
|}<br />
<br />
== Симболични раскази ==<br />
<br />
Покрај параболите, во Новиот Завет се познати и неколку симболични раскази кои ги изговорил Христос.<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
*[https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%87%D0%B8_%D0%98%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 Притчи Иисуса Христа]<br />
<br />
[[Категорија: Свето Писмо]]<br />
<br />
[[en:Parable]]<br />
[[ro:Parabolă]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3625Парабола2015-03-24T21:36:47Z<p>Iacovibus: /* Симболични раскази */</p>
<hr />
<div>{{никулец}}<br />
<br />
'''Парабола''' се нарекува кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите.<br />
<br />
== Новозаветни параболи ==<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| О сеятеле<br />
| Мт. 13:3-23; Мк. 4:3-8; Мк. 4:14-20; Лк. 8:5-8; Лк. 8:11-15<br />
|-<br />
| О добром семени и о плевелах<br />
| Мт. 13:24-30; Мт. 13:36-43<br />
|-<br />
| О зерне горчичном<br />
| Мт. 13:31-32<br />
|-<br />
| О закваске<br />
| Мт. 13:33<br />
|-<br />
| О сокровище, скрытом на поле<br />
| Мт. 13:44<br />
|-<br />
| О купце, ищущем хорошего жемчуга<br />
| Мт. 13:45-46<br />
|-<br />
| О неводе, закинутом в море<br />
| Мт. 13:47-50<br />
|-<br />
| О немилосердном должнике<br />
| Мт. 18:23-35<br />
|-<br />
| О работниках в винограднике<br />
| Мт. 20:1-16<br />
|-<br />
| О двух сыновьях<br />
| Мт. 21:28-31<br />
|-<br />
| О злых виноградарях<br />
| Мт. 21:33-41; Мк. 12:1-9; Лк. 20:9-16<br />
|-<br />
| Притча о благоразумном рабе<br />
| Мт. 24:45-51<br />
|-<br />
| О десяти девах <br />
| Мт. 25:1-13<br />
|-<br />
| О талантах <br />
| Мт. 25:14-30 Лк. 19:11-28<br />
|-<br />
| О семени, возрастающем в земле неприметным образом <br />
| Мк. 4:26-29<br />
|-<br />
| О двух должниках <br />
| Лк. 7:41-43<br />
|-<br />
| О добром самарянине <br />
| Лк. 10:25-37<br />
|- <br />
| О человеке, просящем хлеба в полночь у своего друга <br />
| Лк. 11:5-8<br />
|-<br />
| О неразумном богаче <br />
| Лк. 12:16-21<br />
|- <br />
| O неплодной смоковнице в винограднике <br />
| Лк. 13:6-9<br />
|-<br />
| О брачном пире <br />
| Мт. 22:1-14; Лк. 14:16-24<br />
|-<br />
| О заблудившейся овце <br />
| Мт. 18:12-14; Лк. 15:3-7<br />
|-<br />
| О потерянной драхме <br />
| Лк. 15:8-10<br />
|-<br />
| О блудном сыне <br />
| Лк. 15:11-32<br />
|-<br />
| О неверном домоправителе <br />
| Лк. 16:1-9<br />
|-<br />
| О богаче и Лазаре <br />
| Лк. 16:19-31<br />
|-<br />
| О работнике пришедшем с поля <br />
| Лк. 17:7-10<br />
|-<br />
| О неправедном судии <br />
| Лк. 18:1-8<br />
|-<br />
| О фарисее и мытаре <br />
| Лк. 18:9-14<br />
|- <br />
| О десяти минах <br />
| Лк. 19:11-27<br />
|-<br />
| Притча о смоковнице и деревьях <br />
| Мт. 24:32-35; Мк. 13:28-31; Лк. 21:29-31<br />
|-<br />
| О добром пастыре и наёмнике <br />
| Јн. 10:1-16<br />
|}<br />
<br />
== Симболични раскази ==<br />
<br />
Покрај параболите, во Новиот Завет се познати и неколку симболични раскази кои ги изговорил Христос.<br />
<br />
== Извори ==<br />
*[https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%87%D0%B8_%D0%98%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 Притчи Иисуса Христа]<br />
<br />
[[Категорија: Свето Писмо]]<br />
<br />
[[en:Parable]]<br />
[[ro:Parabolă]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3624Парабола2015-03-24T21:36:11Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>{{никулец}}<br />
<br />
'''Парабола''' се нарекува кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите.<br />
<br />
== Новозаветни параболи ==<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| О сеятеле<br />
| Мт. 13:3-23; Мк. 4:3-8; Мк. 4:14-20; Лк. 8:5-8; Лк. 8:11-15<br />
|-<br />
| О добром семени и о плевелах<br />
| Мт. 13:24-30; Мт. 13:36-43<br />
|-<br />
| О зерне горчичном<br />
| Мт. 13:31-32<br />
|-<br />
| О закваске<br />
| Мт. 13:33<br />
|-<br />
| О сокровище, скрытом на поле<br />
| Мт. 13:44<br />
|-<br />
| О купце, ищущем хорошего жемчуга<br />
| Мт. 13:45-46<br />
|-<br />
| О неводе, закинутом в море<br />
| Мт. 13:47-50<br />
|-<br />
| О немилосердном должнике<br />
| Мт. 18:23-35<br />
|-<br />
| О работниках в винограднике<br />
| Мт. 20:1-16<br />
|-<br />
| О двух сыновьях<br />
| Мт. 21:28-31<br />
|-<br />
| О злых виноградарях<br />
| Мт. 21:33-41; Мк. 12:1-9; Лк. 20:9-16<br />
|-<br />
| Притча о благоразумном рабе<br />
| Мт. 24:45-51<br />
|-<br />
| О десяти девах <br />
| Мт. 25:1-13<br />
|-<br />
| О талантах <br />
| Мт. 25:14-30 Лк. 19:11-28<br />
|-<br />
| О семени, возрастающем в земле неприметным образом <br />
| Мк. 4:26-29<br />
|-<br />
| О двух должниках <br />
| Лк. 7:41-43<br />
|-<br />
| О добром самарянине <br />
| Лк. 10:25-37<br />
|- <br />
| О человеке, просящем хлеба в полночь у своего друга <br />
| Лк. 11:5-8<br />
|-<br />
| О неразумном богаче <br />
| Лк. 12:16-21<br />
|- <br />
| O неплодной смоковнице в винограднике <br />
| Лк. 13:6-9<br />
|-<br />
| О брачном пире <br />
| Мт. 22:1-14; Лк. 14:16-24<br />
|-<br />
| О заблудившейся овце <br />
| Мт. 18:12-14; Лк. 15:3-7<br />
|-<br />
| О потерянной драхме <br />
| Лк. 15:8-10<br />
|-<br />
| О блудном сыне <br />
| Лк. 15:11-32<br />
|-<br />
| О неверном домоправителе <br />
| Лк. 16:1-9<br />
|-<br />
| О богаче и Лазаре <br />
| Лк. 16:19-31<br />
|-<br />
| О работнике пришедшем с поля <br />
| Лк. 17:7-10<br />
|-<br />
| О неправедном судии <br />
| Лк. 18:1-8<br />
|-<br />
| О фарисее и мытаре <br />
| Лк. 18:9-14<br />
|- <br />
| О десяти минах <br />
| Лк. 19:11-27<br />
|-<br />
| Притча о смоковнице и деревьях <br />
| Мт. 24:32-35; Мк. 13:28-31; Лк. 21:29-31<br />
|-<br />
| О добром пастыре и наёмнике <br />
| Јн. 10:1-16<br />
|}<br />
<br />
== Симболични раскази ==<br />
<br />
Покрај параболите, во Новиот Завет се познати и неколку симболични раскази кои ги изговорил Христос.<br />
<br />
*[https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%87%D0%B8_%D0%98%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0 Притчи Иисуса Христа]<br />
<br />
[[Категорија: Свето Писмо]]<br />
<br />
[[en:Parable]]<br />
[[ro:Parabolă]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0&diff=3623Парабола2015-03-24T21:32:54Z<p>Iacovibus: Создадена страница со: {{никулец}} '''Парабола''' се нарекува кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Г...</p>
<hr />
<div>{{никулец}}<br />
<br />
'''Парабола''' се нарекува кратките метафорични и поучни раскази со кои [[Господ Исус Христос]] се обраќа кон народот и [[апостол]]ите.<br />
<br />
{| border="1"<br />
|-<br />
! Парабола<br />
! Евангелие<br />
|-<br />
| О сеятеле<br />
| Мт. 13:3-23; Мк. 4:3-8; Мк. 4:14-20; Лк. 8:5-8; Лк. 8:11-15<br />
|-<br />
| О добром семени и о плевелах<br />
| Мт. 13:24-30; Мт. 13:36-43<br />
|-<br />
| О зерне горчичном<br />
| Мт. 13:31-32<br />
|-<br />
| О закваске<br />
| Мт. 13:33<br />
|-<br />
| О сокровище, скрытом на поле<br />
| Мт. 13:44<br />
|-<br />
| О купце, ищущем хорошего жемчуга<br />
| Мт. 13:45-46<br />
|-<br />
| О неводе, закинутом в море<br />
| Мт. 13:47-50<br />
|-<br />
| О немилосердном должнике<br />
| Мт. 18:23-35<br />
|-<br />
| О работниках в винограднике<br />
| Мт. 20:1-16<br />
|-<br />
| О двух сыновьях<br />
| Мт. 21:28-31<br />
|-<br />
| О злых виноградарях<br />
| Мт. 21:33-41; Мк. 12:1-9; Лк. 20:9-16<br />
|-<br />
| Притча о благоразумном рабе<br />
| Мт. 24:45-51<br />
|-<br />
| О десяти девах <br />
| Мт. 25:1-13<br />
|-<br />
| О талантах <br />
| Мт. 25:14-30 Лк. 19:11-28<br />
|-<br />
| О семени, возрастающем в земле неприметным образом <br />
| Мк. 4:26-29<br />
|-<br />
| О двух должниках <br />
| Лк. 7:41-43<br />
|-<br />
| О добром самарянине <br />
| Лк. 10:25-37<br />
|- <br />
| О человеке, просящем хлеба в полночь у своего друга <br />
| Лк. 11:5-8<br />
|-<br />
| О неразумном богаче <br />
| Лк. 12:16-21<br />
|- <br />
| O неплодной смоковнице в винограднике <br />
| Лк. 13:6-9<br />
|-<br />
| О брачном пире <br />
| Мт. 22:1-14; Лк. 14:16-24<br />
|-<br />
| О заблудившейся овце <br />
| Мт. 18:12-14; Лк. 15:3-7<br />
|-<br />
| О потерянной драхме <br />
| Лк. 15:8-10<br />
|-<br />
| О блудном сыне <br />
| Лк. 15:11-32<br />
|-<br />
| О неверном домоправителе <br />
| Лк. 16:1-9<br />
|-<br />
| О богаче и Лазаре <br />
| Лк. 16:19-31<br />
|-<br />
| О работнике пришедшем с поля <br />
| Лк. 17:7-10<br />
|-<br />
| О неправедном судии <br />
| Лк. 18:1-8<br />
|-<br />
| О фарисее и мытаре <br />
| Лк. 18:9-14<br />
|- <br />
| О десяти минах <br />
| Лк. 19:11-27<br />
|-<br />
| Притча о смоковнице и деревьях <br />
| Мт. 24:32-35; Мк. 13:28-31; Лк. 21:29-31<br />
|-<br />
| О добром пастыре и наёмнике <br />
| Јн. 10:1-16<br />
|}<br />
[[Категорија:Нов Завет]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%92%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA&diff=3622Велики Вторник2015-03-24T21:20:29Z<p>Iacovibus: Додаден внатрешен линк за парабола</p>
<hr />
<div>На '''Велики Вторник''' (грч: Μεγάλη Τρίτη) се споменува Господовото изобличување на книжниците и фарисеите, Неговите беседи и [[парабола|параболи]] изречени во Ерусалимскиот Храм, за данокот на кесарот, [[воскресение]]то на мртвите, за Страшниот Суд, десетте девојки и талантите, Божественото достоинство на Месијата како и за најголемата заповед на Законот. <br />
<br />
На [[Утрена]]та на овој ден се чита дел од Евангелието според Матеј, каде Господ не еднаш, ами седум пати ги разобличува книжниците и фарисеите, велејќи им „''Тешко вам, книжници и фарисеи, лицемери''“. Истовремено, Тој ги разобличува и садукеите (кои не верувале во воскресeнието) и закониците. Ова разобличување го завршува со страшните зборови на осуда „''Змии и породи аспидини, како ќе побегнете од пресудата за во пеколот?''“(Матеј 23,33)<br />
<br />
На Велики Вторник Господ Христос ја изговорил и беседата на Маслиновата гора за Неговото Второ доаѓање и крајот на светот и векот. По пат, Тој на своите ученици им говорел за разурнувањето на Храмот, што всушност и се исполнило во 70-та година, кога Римјаните го завзеле [[Ерусалим]] и го разурнале. Нешто подоцна, (за време на владеењето на императорот Трајан) биле уништени сите негови траги. Иако војсководецот Тит се заложил храмот, како уметничко чудо да биде зачуван, Божјата волја се исполнила така што од жарче случајно оставено од некој римски војник, целиот Храм се запалил и изгорел. <br />
<br />
Второто Христово Доаѓање е прикажано преку параболата за десетте девојки, и доаѓањето на Женикот во невестинскиот дом, при што мудрите (далекувидни) пет девојки се вистинските христијани, кои Го чекаат Христос, и имаат вера и љубов, но и добри дела, додека „лудите“ се оние христијани по име (номинални), кои немаат добри дела, и кои нема да учествуваат на свадбената гозба на Агнецот. <br />
<br />
На [[Вечерна]]та на овој ден за последен пат се извршува великопостното Големо повечерие.<br />
<br />
== Химнографија ==<br />
===Кондак===<br />
: ''глас втори'' <br />
: На последниот час, душo, <br />
: откако се сети и од посекувањето на смоквата се уплаши, <br />
: со талантот што ти е даден трудољубиво работи, бедна, <br />
: бдеејќи и велејќи: да не останеме надвор од Христовиот дворец.<br />
<br />
== Нов Завет ==<br />
* Утрена: Матеј 22:15-23:39<br />
* Литургија на претходно осветени дарови: Матеј 24:36-26:2<br />
== Стар Завет ==<br />
* Час Шести: Језекиил 1:21-2:1<br />
* Вечерна: Исход 2:5-10; Јов 1:13-22<br />
<br />
== Видете исто така ==<br />
<br />
* [[Страстна седмица]]<br />
* [[Пасха]]<br />
* [[Воскресение]]<br />
<br />
== Надворешни врски ==<br />
* [http://agapi.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=182:sinaksar-veliki-vtornik&catid=66:slider&Itemid=125 Агапи, Синаксар на Велики Вторник]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B8_%D0%B2%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80&diff=3620Седми вселенски собор2015-01-14T12:28:00Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>{{никулец}}<br />
{{Вовед}}<br />
<br />
'''Седмиот вселенски собор''' (грч: Η Ζ΄ Οικουμενική Σύνοδος; Δεύτερη Σύνοδος της Νίκαιας - Втор Никејски собор) е одржан во Никеја, Мала Азија од 24 септември до 23 октомври 787 година. Соборот бил свикан од страна на младиот цар Константин IV и неговата мајка, Ирина. Причина за свикување на овој Собор било [[иконоброство]]то, односно одбивањето и уништувањето на [[Икона|иконите]] од Црквата. Иконите отсекогаш се почитувале како видлив начин на искажување на побожноста кон [[Бог]]а и светителите. <br />
<br />
== Историски околности ==<br />
<br />
Царот Лав III Исавриец во 727 година издал едикт со кој се забранило почитувањето на иконите и секое сликовито претставување на Бога. Потоа поставува иконоборен патријарх, а од папата Григориј III, кој ги одлачил иконоборците, ја одзел провинцијата Илирик, и ја предал под Цариградска јурисдикција. Неговиот наследник, Константин IV Копроним свикува (иконоборен) Собор во 754 година во Цариград, кој го осудува почитувањето на иконите и ги исклучува од Црквата оние кои ги почитуваат иконите, вклучително и [[свети Јован Дамаскин]], еден од најголемите бранители на теологијата на иконите. <br />
<br />
Царот Лав IV Хазар бил противник на иконите, додека неговата жена, царица Ирина потајно ги почитувала. По неговото упокојување, таа била во можност да го спречи иконоборството кое траело околу педесет години. Тогашниот Патријарх Павле IV се повлекол сам, а за нов Патријарх бил избран многу наобразуван и побожен човек, лаикот Терасиј. Царица Ирина, со поддршка на Патријархот Терасиј и Римскиот Епископ Адријан I, го свикала Соборот во Никеја.<br />
<br />
== Тек на Соборот ==<br />
== Одлуки ==<br />
== Пост-соборен развој ==<br />
== Одлуки и канони ==<br />
== Видете исто така ==<br />
<br />
[[Категорија:Вселенски собори]]<br />
<br />
[[ar:المجامع المسكونية السبعة]]<br />
[[en:Seventh Ecumenical Council]]<br />
[[fr:7e Concile œcuménique]]<br />
[[ro:Sinodul VII Ecumenic]]</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%94%D0%A1%D0%97%D0%94&diff=3619Шаблон:ДСЗД2015-01-14T12:21:44Z<p>Iacovibus: </p>
<hr />
<div>* Првите пет земји со најголем број на православни верници во светот се: Русија, Романија, Грција, Србија и Бугарија.<br />
* Светиот [[апостол]] [[Апостол Урбан|Урбан]], еден од седумдесетмината Христови ученици, бил поставен за [[епископ]] на Македонија од страна на светиот апостол Андреј Првоповикан.<br />
* Светиот Нифонт II Константинополски три пати бил избран за [[архиепископ]] Константинополски, а неговата служба траела само четири години, односно прв пат од 1486 до 1488 и втор пат од 1497 до 1498. Кога по трет пат го избрале за архиепископ, светиот Нифонт одбил и се повлекол во [[Манастир Дионисијат|манастирот Дионисијат]] на [[Света Гора]]. <br />
* [[Шести вселенски собор|Шестиот вселенски собор]] (наречен и Трет Цариградски собор) траел речиси 11 месеци, и тоа од 7 ноември 680г. до 16 септември 681г. На него биле присутни околу 174 епископи, а била осудена [[Монотелитизам|монотелитската]] [[ерес]] која се појавила и раширила педесет години порано.<br />
* [[Православен Богословски Институт „Св. Сергeј“|Православниот богословски институт „Св. Сергeј“]] во Париз, Франција е основан во 1925 година.<br />
* Познатиот црковен историчар [[Евсевиј Кесариски|Евсевиј, еп. Кесариски]] бил роден во Палестина, а се школувал во Ерусалим и Антиохија.<br />
* Прв епископ Ерусалимски бил св. праведен Јаков, брат Господов, кој истовремено бил еден од седумдесетемина апостоли.<br />
* Синајскиот [[манастир]] на св. вмч-чка Екатерина бил изграден од страна на св. цар Јустинијан I, на местото на кое, според библиското предание, на [[Мојсеј]] му се јавил Бог и му ги предал десетте заповеди.</div>Iacovibushttps://mk.orthodoxwiki.org/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&diff=3618Главна страница2015-01-14T12:16:25Z<p>Iacovibus: Промена на шаблон: Цитат out ДСЗД in</p>
<hr />
<div><div style="float:right; margin: 0.5em 1em 0em 1em;">[[Image:John_of_Damascus4.jpg|110px|Св. Јован Дамскин, покровител на OrthodoxWiki]]</div><br />
<div style="float:right; margin: 0.5em 1em 0em 1em;">[[Image:Sv. vlkm. Dimitrij_Solunski.gif|110px|Св. влмч. Димитриј, покровител на Православната енциклопедија]]</div> <br />
<div style="margin: 1.5em 0em 0em 0.9em; text-align: left; font-size:120%"> <br />
[[Православна-енциклопедија:Добредојдовте|Добредојдовте]] на '''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|OrthodoxWiki]]''' — онлајн православна енциклопедија со '''слободна содржина отворена за читање и менување'''. Таа има изданија на 13 различни јазици. Името OrthodoxWiki е кованица од Orthodox, грчки збор што значи „[[Правoславие|Православно]]“ и Wiki, хавајски збор што значи „брзо“ а бил присвоен да опише вид соработнички софтвер во кој секој може да придонесува. Техничката поддршка на македонската локализација на Православната енциклопедија ја спроведува тимот на македонскиот православен сајт [http://agapi.mk Агапи.мк]. <br />
Помогнете и вие, со взаемна вера, љубов и труд да го создадеме наjголемиот Православен информативен центар на македонскиот кибер-простор. Почнувајќи од јули ’2007, на OrthodoxWiki на македонски креирани се '''[[Special:Statistics|{{NUMBEROFARTICLES}}]] [[Специјални:Allpages|статии]]'''. Доколку сакате, можете веднаш да се [[Special:Userlogin|регистрирате]] или [[Special:Userlogin|најавите]] и почнете да ги уредувате содржините на Православната енциклопедија. Редакцијата на OrthodoxWiki го избра [[Свети великомаченик Димитриј|Свети великомаченик Димитриј Солунски мироточив]] за свој небесен покровител и застапник во прославувањето на [[Пресвета Троица|Пресветата Троица]] и пренесувањето на богатите ризници на [[Православна Црква|Православната Црква]]. Небесен покровител на глобалниот проект е [[Свети Јован Дамаскин]]. <br />
<br />
Ве молиме, одвојте дел од вашето време за да прочитате ''[[Православна-енциклопедија:За_Православна-енциклопедија|што е, а што не е OrthodoxWiki]]''.</div><br clear="all"><center><small>Други јазици: [[:en:Main Page|Англиски/English]] | [[:ar:الصفحة الرئيسية|Арапски/العربية]] | [[:bg:Начална страница|Бугарски/Български]] | [[:el:Αρχική_σελίδα|Грчки/Ελληνικά]] | [[:it:Pagina_principale|Италијански/Italiano]] | [[:pt:Página_principal|Португалски/Português]] <br> [[:ro:Pagina principală|Романски/Română]] | [[:ru:Заглавная страница|Руски/Русский]] | [[:sr:Главна_страна|Српски/Srpski]] | [[:tl:Unang_Pahina|Тагалошки/Tagalog]] | [[:fr:Accueil|Француски/Français]] | [[:es:Portada|Шпански/Español]] <br>Доколку сте заинтересирани да ја локализирате Православната енциклопедија на својот јазик, погледнете: '''[[:en:OrthodoxWiki:Localization|тука]]'''.</small></center><br><br />
<br />
<!--------------------------------<br />
2 <br />
----------------------------------><br />
{| style="border-spacing:8px;margin:0px -8px"<br />
|class="MainPageBG" style="width: 60%; border: 1px solid #cedff2; background-color: #ffffff; vertical-align: top; -moz-border-radius:10px" | <br />
{| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="5" style="vertical-align:top; background-color:#ffffff; -moz-border-radius:10px"<br />
<!--------------------------------<br />
2.1 Денес е '''[[{{CURRENTDAY}} {{CURRENTMONTHNAME}}]]''':<br />
----------------------------------><br />
! style="background-color: #cedff2; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 110%; border: 1px solid #B1CDEB; text-align: left; padding-left: 7px; -moz-border-radius:10px" | <div style="float:right;"></div><div style="float:left;">Денес е '''[[{{CURRENTDAY}} {{CURRENTMONTHNAME}}]]''':<br />
|-<br />
| style="; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%" | {{празници}}<span style="float:right; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%; padding:0 .5em 0 2em"><br />
|-<br />
<!--------------------------------<br />
2.2 Избрана статија<br />
----------------------------------><br />
! style="background-color: #DCF4CC; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%; border: 1px solid #9EE072; text-align: left; padding-left: 7px; -moz-border-radius:10px" | <div style="float:right;"></div><div style="float:left;">[[:Категорија:Избрани статии|Избрана статија]] <br />
|-<br />
| style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%" | <br />
{{featured}}<br />
|-<br />
<!--------------------------------<br />
2.3 Цитат<br />
----------------------------------><br />
! style="background-color: #CEF2E8; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%; border: 1px solid #DDDDA4; text-align: left; padding-left: 7px; -moz-border-radius:10px" | <div style="float:right;"></div><div style="float:left;">[[Шаблон:ДСЗД|Дали сте знаеле дека...]]</div><br />
|- <br />
| style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 100%" | <br />
{{ДСЗД}}<br />
|- <br />
|}<br />
<br />
<!--------------------------------<br />
3. Δεξιο σώμα Κυρίως σελίδας <br />
----------------------------------><br />
<!--------------------------------<br />
3.1 Πρότυπο δεξιού σώματος <br />
----------------------------------><br />
| class="MainPageBG" style="border:0px solid #cedff2; background-color:#ffffff; vertical-align:top; -moz-border-radius:10px"| <div style="margin: -2px -2px -2px 4px; text-align: left;"><br />
{| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="3" style="font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"-align: top; background-color:#ffffff; -moz-border-radius:10px;"<br />
<br />
| class="BGorange2" style="text-align:left; font-size:100%; background-color:#F9F9F3; border:2px solid #E8DDC9; font-weight:bold; padding:0 .5em 0em 23px;" | Категории и статии<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;Основни поими: [[Пресвета Троица]], [[Бог Отец]], [[Господ Исус Христос|Бог Син]], [[Бог Свет Дух]], [[Пресвета Богородица]], [[Света Евхаристија]], [[Свети Тајни]], [[Православна Црква]], [[Вовед во Православие]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Духовност|Духовност]], [[:Категорија:Литургика|Литургика]] и [[:Категорија:Богословие|Богословие]]''':[[:Категорија:Аскетика|Аскетика]], [[:Категорија:Библија|Библија]], [[:Категорија:Догматика|Догматика]], [[:Категорија:Западен обред|Западен обред]], [[:Категорија:Обреди|Обреди]], [[:Категорија:Еклисиологија|Еклисиологија]], [[:Категорија:Празници|Празници]], [[:Категорија:Проповеди и трактати|Проповеди и трактати]], [[:Категорија:Свети Тајни|Свети Тајни]], [[:Категорија:Свето Писмо|Свето Писмо]], [[:Категорија:Црковен календар|Црковен календар]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Светители|Светители]]''': [[:Категорија:Англо-Саксонски светители|Англо-Саксонски светители]], [[:Категорија:Американски светители|Американски светители]], [[:Категорија:Библиски светители|Библиски светители]], [[:Категорија:Бугарски светители|Бугарски светители]], [[:Категорија:Германски светители|Германски светители]], [[:Категорија:Грузиски светители|Грузиски светители]], [[:Категорија:Египетски светители|Египетски светители]], [[:Категорија:Карпато-руски светители|Карпато-руски светители]], [[:Категорија:Келтски светители|Келтски светители]], [[:Категорија:Македонски светители|Македонски светители]], [[:Категорија:Маченици|Маченици]], [[:Категорија:Пустински отци|Пустински отци]], [[:Категорија:Романски светители|Романски светители]], [[:Категорија:Руски светители|Руски светители]], [[:Категорија:Свети Отци|Свети Отци]], [[:Категорија:Свети апостоли|Свети апостоли]], [[:Категорија:Сириски светители|Сириски светители]], [[:Категорија:Скандинавски светители|Скандинавски светители]], [[:Категорија:Српски светители|Српски светители]], [[:Категорија:Француски светители|Француски светители]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Црковна историја|Црковна историја]] и [[:Категорија:Места|Места]]''': [[:Временска линија на црковната историја]], [[:Категорија:Вселенски собори|Вселенски собори]], [[:Категорија:Ереси|Ереси]], [[:Категорија:Јудаизам|Јудаизам]], [[:Категорија:Јурисдикции|Јурисдикции]], [[:Категорија:Канонско право|Канонско право]], [[:Категорија:Манастири|Манастири]], [[:Категорија:Светилишта|Светилишта]], [[:Категорија:Текстови|Текстови]], [[:Категорија:Храмови|Храмови]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Црковна уметност|Црковна уметност]]''': [[:Категорија:Архитектура|Архитектура]], [[:Категорија:Иконопис|Иконопис]], [[:Категорија:Литографија|Литографија]], [[:Категорија:Мозаик|Мозаик]], [[:Категорија:Музика|Музика]], [[:Категорија:Одежди|Одежди]], [[:Категорија:Резба|Резба]], [[:Категорија:Филигран|Филигран]], [[:Категорија:Фрескопис|Фрескопис]], [[:Категорија:Химнографија|Химнографија]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Луѓе|Луѓе]]''': [[:Категорија:Епископи|Епископи]], [[:Категорија:Еретици|Еретици]], [[:Категорија:Клир|Клир]], [[:Категорија:Мисионери|Мисионери]], [[:Категорија:Монаси и монахињи|Монаси и Монахињи]], [[:Категорија:Современи автори|Современи автори]], [[:Категорија:Цареви и императори|Цареви и императори]], [[:Категорија:Царици и императорки|Царици и императорки]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:#F1FAFF; padding:0 23px .8em 23px" |<br />
;'''[[:Категорија:Друго|Друго]]''': [[:Категорија:Библиографија|Библиографија]], [[:Категорија:Врски|Врски]], [[:Категорија:Донации|Донации]], [[:Категорија:Етика|Етика]], [[:Категорија:Наука|Наука]], [[:Категорија:Милостиња|Милостиња]], [[:Категорија:Организации|Организација]], [[:Категорија:OrthodoxWiki|OrthodoxWiki]], [[:Категорија:Православен речник|Речник]], [[:Категорија:Помош|Помош]], [[:Категорија:Тематски статии|Тематски статии]], [[:Категорија:Уредување на страница|Уредување на страница]], [[:Категорија:Цитати|Цитати]], [[:Категорија:Црковен живот|Црковен живот]], [[:Категорија:Шаблони|Шаблони]]<br />
|-<br />
| style="text-align:left; font-size:100%; background-color:#FFEDCC; border:2px solid #E8DDC9; font-weight:bold; padding:0 .5em 0em 23px;" | Уредувачи и корисници<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Нови корисници''': [[Специјални:Userlogin|Регистрирајте се]] &middot; [[Специјални:Userlogin|Најавете се]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Заштита на личните податоци|Заштита на личните податоци]] &middot; [[Православна-енциклопедија:За Православна-енциклопедија|Што е Православната енциклопедија?]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Помошни страници''': [[:Категорија:Помош|Помош]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Трпеза|Трпеза]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Портал|Портал]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Содржина|Содржина]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Анкета|Анкета]] &middot; [[Специјални:Listusers|Корисници]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Пребарајте''': [[Специјални:Allpages|Сите страници]] &middot; [[Специјални:Categories|Категории]] &middot; [[Special:Imagelist|Икони]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Вести|Вести]] &middot; [[Правослацна-енциклопедија:Соопштенија|Соопштенија]]<br />
|-<br />
| style="font-size:92%; background:#F1FAFF; border:2px solid #C6E4F2; border-top:0; border-bottom:2px solid #F1FAFF; padding:0 .5em .8em 23px" |<br />
'''Уредете''': [[Водич за корисници]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Како да почнам нова статија|Креирање на нови статии]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување|Упатство за уредување на статии]] &middot; [[Православна-енциклопедија:Упатство за уредување (неутрална гледна точка)|Неутралност при уредување]] &middot; [[Православна-енциклопедија:ЧПП|Често Поставувани Прашања]]<br />
|}<br />
<br />
<br /><br />
<center><br />
<br />
<h3>+ Слава My на Бога за сѐ +</h3> <br />
</center><br />
<br />
[[en:Main Page]]<br />
[[ar:الصفحة الرئيسية]]<br />
[[bg:Начална страница]]<br />
[[el:Αρχική σελίδα]]<br />
[[es:Portada]]<br />
[[fr:Accueil]]<br />
[[it:Pagina_principale]]<br />
[[pt:Página_principal]]<br />
[[ro:Pagina principală]]<br />
[[ru:Заглавная страница]]<br />
[[sr:Главна страна]]<br />
[[tl:Unang_Pahina]]</div>Iacovibus